Kakvog su kvaliteta trgovačke marke

Kakvog su kvaliteta trgovačke marke, kojih sada ima u svim supermarketima? Da li to što su jeftinije od proizvoda koje kupujemo godinama znači da su lošijeg kvaliteta ili ne? I ko je uopšte zadužen za njihovu kontrolu, neka su od pitanja koja su nam uputili čitaoci.

U potrazi za odgovorom „Potrošač” je razgovarao sa predstavnicima vodećih trgovinskih lanaca u Srbiji, ali i Nacionalnih organizacija potrošača Srbije (NOPS).

Tu su „premija” u „Maksiju” i „Tempu”, „k plus” u „Idei”, „dobro” u DIS-u, „merkator” u „Merkatoru”, „baš baš” u „Univereksportu”... Kakvog su kvaliteta?

U NOPS-u ističu da sveobuhvatan odgovor na to pitanje još nije moguće dati.

NOPS najavljuje analize

– Mi nemamo sasvim sigurnu potvrdu toga da li je kvalitet proizvoda trgovačkih marki identičan kvalitetu brendiranih proizvoda, jer do sada komparativna analiza kvaliteta trgovačkih marki nije rađena. Zato ne znamo sa sigurnošću da li je niža cena na uštrb kvaliteta ili nam niža cena tih proizvoda ukazuje da su ogromne marže na svim drugim artiklima. Zbog toga, mi sada nastojimo da nađemo sredstva i da prvi put u Srbiji uradimo takvu analizu – kaže za „Potrošač” Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Trgovci, sa druge strane, tvrde da su proizvodi koje prodaju pod svojom markom vrhunskog kvaliteta. Doduše, od svih pitanja koja smo slali trgovinskim lancima uglavnom su najkraći bili odgovori na ona koja su se odnosila na kontrolisanje kvaliteta privatne robne marke. Neki na to pitanje nisu ni odgovorili...

– Preduslov saradnje sa proizvođačem artikala privatne robne marke je da se proizvodnja obavlja u skladu sa nekim od međunarodno prihvaćenih standarda za kvalitet i bezbednost namirnica. Pred početak saradnje, sa proizvođačem se usaglase i dogovore kriterijumi kvaliteta i bezbednosti, koji se u toku saradnje periodično kontrolišu. Ove provere usaglašenosti podrazumevaju fizičko-hemijska, hemijska, mikrobiološka i senzorna ispitivanja, za koje angažujemo akreditovane laboratorije – objasnili su u kompaniji „Delez Srbija”, u čijem sastavu posluju „Maksi” i „Tempo”, dok u „Idei” napominju da su oni ti koji kontrolišu ceo proces izrade privatne marke.

– Ugovorom sa proizvođačima privatne marke regulisano je pitanje zdravstvene ispravnosti i standarda kvaliteta u skladu s važećim propisima – kaže Viktorija Radojević, direktorka marketinga u „Idei”.

I u „Univereksportu” za „Potrošač” kažu da se kvalitet ovih artikala kontroliše u akreditovanim laboratorijama.

– Kontrola se obavlja u procesu ugovaranja artikala, prilikom plasmana na tržište i kontinuirano u toku njihove prodaje – rekli u u „Univereksportu”, dok su u DIS-u istakli da se „svakodnevno ispituje kvalitet privatne marke”.

Ko ih proizvodi

Jedna od najvećih nepoznanica potrošača, kada je o trgovačkim markama reč je – ko ih proizvodi. Ako desetine različitih prehrambenih proizvoda nosi isti naziv, to ne znači da dolaze iz iste fabrike. Na svakom pakovanju, međutim, mora da bude navedeno ko te artikle pravi.

– Proizvode „premija” izrađuju domaći i inostrani proizvođači, kakvi su „Mlekoprodukt”, „Imlek”, „Kikindska mlekara”, „Svislajon”, „Jafa”, „Danubius”, „Juhor”, „Beohemija” , „Moravka” i drugi – rekli su u „Maksiju”, a sličan je recept i drugih trgovaca. Svi rade i sa velikim i sa malim proizvođačima.

– Sarađujemo i sa velikim i sa malim proizvođačima za proizvodnju svoje marke, odnosno sa svima koji mogu da ispoštuju količine i da zadrže kvalitet, pa tako radimo sa „Nektarom”, „Beohemijom” ili „Dalijom” od većih i sa firmama „Plemić komerc” ili „Ekop” od manjih – objašnjava Ivan Šuleić, direktor marketinga DIS-a.

U „Univereksportu” dodaju i da ovi proizvodi na njihove rafove uglavnom stižu sa domaćih fabričkih traka.

– Pretežno su zastupljeni domaći proizvođači, sa oko 85 odsto svih ugovorenih artikala. Reč je o proizvođačima koji poštuju Hasap i Iso standarde – objasnili su.

Koliko ih ima

Zbog besparice i nižih cena, proizvodi trgovačkih marki sve se više prodaju. U ponudi su tek pet godina, a ponegde već čine i petinu prometa.

– Proizvodi naše robne marke „dobro” učestvuju u ukupnom prometu sa 20 odsto i proizvodi marke „ukusi Srbije” sa 0,5 odsto, što je 20,5 odsto i najveće je učešće od svih maloprodajnih lanaca u Srbiji. Ukupno imamo 400 artikala robne marke „dobro” i 60 artikala marke „ukusi Srbije” – kaže Ivan Šuleić iz DIS-a.

Na policama maloprodajnih objekata „Merkator” i „Roda” nalazi se više od 950 proizvoda trgovačke marke „merkator” koji su raspoređeni u 10 linija.

– U ukupnom prometu privatne marke učestvuje sa 14,83 odsto, a ima ih nekoliko hiljada – rekli su u „Maksiju”.

Asortiman „Ideine” privatne marke ima oko 2.000 proizvoda i to u maloprodaji 1.600, a u veleprodaji 400. U „Univereksportu” se nalazi 310 artikala robnih marki, što je 2,5 odsto ukupnog asortimana.

Koliko su jeftiniji

Pregled trgovačkih rafova pokazuje da, iako su i dalje jeftiniji, razlike u cenama između proizvoda trgovačkih marki i brendiranih proizvoda nisu više tako velike kao pre dve godine.

U trgovinskim lancima kažu da su oni, u proseku, od 15 do 40 odsto jeftiniji. U realnosti, to je od 10 do 20 odsto.

– Proizvodi robne marke „dobro” spadaju u proizvode srednjeg kvaliteta koji imaju najnižu cenu. Odnosno imaju nižu cenu od najjeftinijeg manje kvalitetnog sličnog proizvoda u rafu i cenovno se razlikuju od proizvoda sličnog kvaliteta oko 20 odsto – rekao je Šuleić.

----------------------------------------------------------------

Zastupljeni i u veleprodaji

U kompaniji „Metro keš end keri” kažu da u asortimanu svojih privatnih robnih marki imaju 790 proizvoda koji su proizvedeni u Srbiji od čega je 570 prehrambenih proizvoda, a 220 neprehrambenih.

– Mi i izvozimo i prodajemo te proizvode iz Srbije u devet evropskih zemalja, odnosno u Bugarsku, Austriju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Češku, Slovačku, Ukrajinu i Moldaviju. U njihovu proizvodnju uključeno je 75 domaćih proizvođača, a neki od njih su „Svislajon”, „Fudlend”, „Frigogrand”, „Beohemija”, „Hemigal” i drugi – kažu u „Metrou”.

--------------------------------------------------------------

Na rafove stižu po narudžbini trgovaca

Proizvodi trgovačkih, odnosno privatnih robnih marki su takozvani PL proizvodi (private labels). Na rafove supermarketa stižu po direktnoj narudžbini trgovaca i reč je o proizvodima koji se plasiraju isključivo u jednom trgovinskom lancu.

Kod nas postoje od 2006. godine, a na Zapadu nekoliko decenija. Tamošnji trgovci su u plasmanu ovih proizvoda tada našli recept za niže cene, budući da su ih prodavali bez reklame i u jeftinijoj ambalaži.

-----------------------------------------

Da li bi spajanje „Merkatora” i „Agrokora” ugrozilo konkurenciju

U takvoj situaciji bi postojala opasnost od formiranja duopola u Srbiji, jer bismo sa jedne strane imali „Delez”, a sa druge udruženu „Ideju” i „Merkator”

Dok se sve više priča o regionalnom spajanju „Merkatora” i „Agrokora”, postavlja se pitanje kakav bi to uticaj imalo po stanje konkurencije u našoj zemlji. Time bi i drugi i treći trgovac u Srbiji postali deo jednog velikog sistema.

U sastavu hrvatskog „Agrokora” su naša „Idea” i „Konzum” u Hrvatskoj i Bosni, dok „Merkator” u Srbiji poseduje i lanac „Roda” supermarketa. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržiše, smatra da bi u takvoj situaciji postojala opasnost od formiranja duopola u Srbiji.

– Sa jedne strane imali bismo „Delez”, a sa druge udruženu „Ideju” i „Merkator”. Međutim, ukoliko se podstiče dolazak novih trgovaca, pa osim „Lidla” navrati i „Karfur”, koji je već hteo, pa odustao, mogla bi se izbeći zamka narušavanja konkurencije – objašnjava Stevanović, dok slično misli i Goran Papović iz NOPS-a.

– Ako govorimo o regionalnom udruživanju „Agrokora” i „Merkatora”, to bi se odrazilo i na „Ideju” i „Merkator S” , što može da ugrozi konkurenciju u Srbiji, pa i da dođe do zloupotrebe dominantnog položaja. Treba veoma pažljivo pratiti sve što se dešava – smatra Papović.

Prema poslednjim podacima koji su bili dostupni javnosti, a koje je u decembru prošle godine iznela revizorsko-konsultantska kuća „Dilojt”, najveći lanac u Srbiji sa gotovo 835 miliona evra prihoda u 2009. godini bio je „Delta maksi”. Slede „Merkator” sa 429 miliona evra i „Idea” sa 363 miliona. U regionu je najveći igrač hrvatski „Agrokor”, a na drugom mestu je slovenački „Merkator”.