Fakulteti dragocenost države

Nastojaćemo da od sledeće školske godine javnost temeljno upoznamo koliko koji fakultet dobija od države i za koje studente. Pojedinci, dakle, odmah treba da zaborave da će i dalje naplaćivati već plaćene školarine!

Neka kao uzor posluži finansiranje naučnih projekata, kojih u Srbiji ima 785, sa isto toliko rukovodilaca, s imenom i prezimenom i referencama. U dinar se zna koliko koji košta, koliko svaki istraživač mesečno dobija, koliki su materijalni troškovi itd. Zašto to nikako ne može da se primeni na našim fakultetima?

Mislim da to intelektualno, stručno i operativno nije preterano složeno: da imamo spisak studenata koje te godine finansira država i da javnost bude upoznata koliko je to novca.

S druge strane, malo je neobično, da ne kažem čudno, što se izvestan broj visokoškolaca bori protiv rangiranja. Kao da sebi kažu: Položio sam prijemni, dospeo na budžet, sad mogu da studiram deset godina. To više ne može. Zato nisu svi studentski zahtevi na liniji napretka.

Posebno je osetljivo to što postoje velike razlike u platama nastavnika. U osnovi svega je činjenica da fakulteti, članovi istog univerziteta, nisu dovoljno povezani. Poznato je, takođe, da određeni broj, po pravilu fakulteta društvenih nauka, nije povećao broj nastavnika u skladu s prilivom studenata. Ako je malo nastavnika, a mnogo studenata, prihodi po nastavniku su veći. Ali zato su pojedine grupe za predavanja i vežbe velike.

Nemamo ništa protiv toga da nastavnici zarade, ali ne na uštrb kvaliteta i ugleda studiranja. Uostalom, Srbija treba da privuče studente iz država u okruženju, a i tzv.trećeg sveta. To smo nekada znali i mogli. Više od stotinu mladih iz nesvrstanih zemalja danas uče kod nas srpski jezik da bi se potom upisali na ovdašnje fakultete.

S tim u vezi je i čuvena ,,Šangajska lista”, jer svaka naša visokoškolska ustanova koja bude uvršćena na tu listu privući će znatno više vrhunskih nastavnika i studenata iz inostranstva.

Ako smo prihvatili da obrazovanje uređujemo po evropskim merilima, država mora u to hitno da usmeri više novca, naročito u visoko obrazovanje. U protivnom, državni univerziteti će sve više zaostajati za svetom, mladi nastavnici će odlaziti u inostranstvo. Doći će u pitanje i sam opstanak ovih univerziteta. A za to vreme drugi će naplaćivati ,,štancovanje” diploma i lažno se predstavljati kao neprofitne organizacije.

Naglašavam da su državni fakulteti najdragoceniji kapital naše države, od čijeg oplođavanja zavisi sve ostalo: privreda, zdravstvo, odbrana, kultura.

*Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke, profesor Beogradskog univerziteta