Sajber-bitke Vojske Srbije

Zadatak pretpostavljene komande je bio jasan: mehanizovani bataljon mora da potisne snage „crvenog” koje pokušavaju da otcepe deo teritorije „plave” zemlje . Komanda bataljona, smeštena u terenskim uslovima – u šatoru, izdaje naređenje komandirima četa, a ovi ih prenose do komandira vodova. Na preciznim digitalnim kartama rukovodstvo vežbe vidi sve: pozicije na kojima je „crveni”, položaje sopstvenih snaga–„plavog”, svaki tenk, oklopni transporter i vojnika sa puškom, udaljenosti, reljef u tri dimenzije, a vreme realno teče. Komanda bataljona uspešno je izvela operaciju „napad sa prelaskom u odbranu” i povratila kontrolu nad ugroženom teritorijom. Reč je o vežbi „Virtuelni iskorak 2011”, koja se odvijala u sajber-prostoru, a iz razloga političke korektnosti, neprijateljskim snagama se daje naziv „crveni” uz izmišljeni naziv države agresora.

– Reč je o vežbama podržanim računarskim simulacijama na kojim se obučavaju komande, čime se ostvaruju velike uštede, jer jedinica i tehnika ne izlaze na teren. Komanda koja se obučava, za sada su to bataljonske komande a u planu su i komande brigada, formira komandno mesto u šatoru, kao što to čini na terenskim vežbama i koristi sredstva veze koja bi bila u upotrebi u realnoj situaciji. Naređenje dobija od pretpostavljene komande, proučava ga, donosi odluke i izdaje naređenja potčinjenim komandirima, što mi vojnici zovemo lanac komandovanja. Na kraju tog lanca su komandiri vodova koji na ekranu vide detalje – borbena sredstva, vozila, svakog strelca u svojoj zoni – kaže pukovnik Zoran Lučić, načelnik Centra za obuku putem simulacija (COPS).

Ova ustanova vojske, koja je smeštena u kasarni „Banjica 2” u Beogradu, potčinjena je Upravi za obuku i doktrinu (J-7) Generalštaba Vojske Srbije. Sredstvo rada COPS-a je američki simulacioni softver „džejkets” (JCATS – Joint ConflictandTacticalSimulation), koji je Srbija kupila od SAD. Ovaj softver je kupljen, jer je domaći vojni vrh procenio da će značajno doprineti obučavanju komandi jedinica Vojske Srbije.

– Koristimo digitalnu kartu terena Srbije, koju je izradio Vojnogeografski institut, a mi dodatno obogatili podacima. Uneti su čak i sporedni putevi, potoci, kuće, ... Softver smo prilagodili u tom smislu što smo umesto izvorno američkih, ubacili naše naoružanje, borbena vozila i druga sredstva i njihove taktičko-tehničke karakteristike, a obuku sprovodimo uz uputstvo koje smo izradili na srpskom jeziku – objašnjava pukovnik Lučić.

Svi pokreti odgovaraju vremenskom intervalu neophodnom u stvarnoj situaciji, ne može se klikom „miša” preći iz jednog mesta u drugo, već taj pokret traje onoliko koliko bi zaista trebalo, čak i kvalitet puta diktira brzinu kretanja vozila. Reljef je takođe realističan, softver omogućava vizuelni kontakt „plavog” sa „crvenim”, sa onih kota kako je to i na stvarnom terenu. Borbeni komplet odgovara onom pravom, nema „pucanja” bez ograničenja; kao ni vožnje vozila, koja su ograničena virtuelnom količinom goriva, što omogućava uigravanje logističkih struktura vežbajuće komande oficira na kojima je da obezbede snabdevanje municijom, gorivom i, naravno, hranom i vodom.

– „Crvenu” stranu igraju posebno obučeni timovi pod nadzorom COPS-a i njihove borbene radnje i postupci su u funkciji obučavanja „plavog”. „Džejkets” omogućava i simulaciju raznih meteoroloških uslova. Osim borbenih dejstava, ovaj softver starešine stavlja i pred druga iskušenja savremenih sukoba: kako zbrinuti civile, kako pregovarati, kako odgovoriti zahtevima crvenog krsta, kako će komandant postupiti kada mu se u zoni operacije pojave novinari – kaže pukovnik Lučić.

Osim priprema za odbranu zemlje i angažovanje u multinacionalnim operacijama, softver omogućava i uvežbavanje u akcijama pomoći civilnom stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda. Tako je nedavno u Beogradu i Kraljevu održana vežba „Jesen 2011” gde je simuliran zemljotres na području Kraljeva, u sajber-prostoru praćen i incidentima. U vežbi su učestvovali Združena operativna komanda, Druga brigada i pripadnici Nacionalne garde Ohaja, a tom prilikom prvi put je uspostavljena virtuelna konferencijska veza i slika simulacije na daljinu između Beograda i Kraljeva.