Stari recept za pobede u „večitom derbiju”

Ovakav niz uspeha protiv Crvene zvezde niko nikada nije imao. Na poslednjih devet utakmica u prvenstvu Partizan ju je matirao čak sedam puta uz dva remija. Ako se dodaju i okršaji za kup niska se povećava na 12.

Istina, „crveno-beli” su dobili jednu bitku u kupu, ali ne i rat, jer 1:0 nije bilo dovoljno da se nadmaši prednost „crno-belih” iz prvog polufinalnog meča (2:0).

Neočekivani preokret

Do nedavno je bilo sasvim obrnuto. Od 2001. do 2006. Zvezda od komšije nije izgubila 13 uzastopnih utakmica: šest pobeda (od toga dve u kupu) i sedam nerešeno.

U ukupnom zbiru je i dalje ubedljivo uspešnija: u prvenstvu 57 prema 41 u pobedama, a u kupu 18-11. Do 1962. je bilo gotovo izjednačeno, a onda su „crveno-beli” stvorili toliku razliku da je čak moglo i da se pita kakav je to „večiti derbi” kad je tolika prednost na strani jednog. Čak se i ona najslavnija Partizanova generacija (evropski vicešampion 1966) rastala od kluba željna pobede u „večitom derbiju” (1962-1967).

Šta se dogodilo, pa je došlo do preokreta? Po nepisanom pravilu veliki uspesi mogu da uspavaju, a i da stvore neostvarljive ambicije.

Takozvane „Partizanove bebe” su od 1961. do 1965. čak četiri puta bile prvaci, a 1962. su savladale Zvezdu ni manje ni više nego s 5:0! I u naredne susrete su ulazili sa željom da ponove takav podvig.

Protiv Crvene zvezde, međutim, ne može da se juri gol-razlika i to im se osvetilo. Prednost i samopouzdanje su prešli na stranu „crveno-belih”, a kada je stasalo njeno novo šampionsko pokolenje (od 1968. do 1971. Zvezda je osvojila po tri prvenstva i kupa, a pod neponovljivim okolnostima je propustila priliku da 1971. zaigra u finalu Kupa šampiona) nije bila nezajažljiva, mada je ostvarila svoju rekordnu pobedu (6:1) u „večitim derbijima” (1968).

Tako je nastao Partizanov kompleks od nje, mada je Bobekova generacija pedesetih godina pobeđivala Zvezdu sa 7:1, 6:0, 6:1... Pod toliko nepodnošljivim zaostatkom (od 1962. do 1977. „crno-beli” su samo tri puta izašli kao pobednici iz „večitog derbija”) Partizanovi igrači su prosto sagorevali u želji da što pre dođu do pobede, dok je Zvezda igrala mirnije, pametnije... Uostalom, ona je tada uglavnom i bolje stajala na tabeli od komšije.

U poslednje vreme je sasvim drugačije. Sada „crveno-beli” fudbaleri „moraju da pobede” najpre zbog zaostatka u bodovima, a onda i zbog prestiža. I stari scenario se ponavlja, iako su akteri promenili uloge.

Stanojević i Prosinečki

Što se taktike tiče poslednji derbi se ne razlikuje od nekoliko prethodnih: Partizanu je odgovaralo i nerešeno, a Zvezdi samo pobeda. Ovaj i onaj prethodni su poput ponovo snimljenog starog filma.

„Crno-beli” u prvom poluvremenu idu na to da ne prime gol, da se protivnik zamori bezuspešnim napadima i otkrije svoje adute, a u drugom oni sami počnu da napadaju i to kroz pukotine koje su zapazili. Zbog igračkog kadra ili trenerskog opredeljenja Partizan zamenom igrača ili čak i korekcijom uloge onih koji su od početka na terenu može i da promeni način igre.

Crvena zvezda tu ima ograničene mogućnosti. Zna se kako će ona da igra bez obzira ko je u timu. I ako krene naopako, a pod ogromnim pritiskom da mora da se pobedi obično tako i bude (promaši se čak i penal) nema rezervne varijante. Pored toga da bi Zvezdina igra bila onakva kakvu njen trener želi potrebno je nekoliko sezona za uigravanje. Specifična je i zahteva da veliki broj igrača učestvuje u akciji, koja praktično polazi od njenog golmana. Tu zasad nema „kontri”, pritiska na protivničku odbranu, solo-prodora...

Partizanova igra počinje da liči na onu od prošle sezone. To znači da je Stanojević nove igrače doveo do onog nivoa na kome su bili oni koji su u međuvremenu otišli iz kluba (štoperi Krstajić i Savić, napadači Tejgo i Ilijev, „vezista” Petrović...).

Da je ovakav Partizan igrao protiv Genka i Šamroka mnogo je verovatnije da bi ishod bio u korist „crno-belih”. Što se Zvezde tiče ona je protiv Ventspilsa (7:0) pokazala koliko je to lepo što Prosinečki želi, ali da bi to bilo njeno redovno izdanje potrebno je, za današnje prilike, mnogo strpljenja.