Nasukani brodovi i privreda

Nekoliko naših brodova, ali i čitava flota pod tuđim zastavama, od pre petnaestak dana odsečeni su od ostatka sveta na našoj severnoj granici. Nivo Dunava je toliko opao da prolaza nema, pa je kod Apatina i Bezdana prinudno usidreno osamdesetak plovila koja bi se, da su se usudili da produže prema Mađarskoj, sigurno nasukala na tamošnjem peščanom sprudu, dugačkom 130 i širokom 100 metara.

Opasnost ih vreba čak i na mestima koja su teško prohodna i u vreme mnogo većeg vodostaja nego sada kada je katastrofalno nizak. Na jugoistok se takođe ne može, jer se Dunav u Bugarskoj opet pretvorio u plitku baru. Poslednji brodovi su prošli krajem oktobra. Sada je sve stalo i prema ušću reke i velikoj luci u Konstanci.

Zbog nemogućnosti transporta, kod nas je već pala cena pšenice i kukuruza, nagomilanih u skladištima. Verovatno će podbaciti i ovogodišnji izvoz žitarica, a očekuju se i poremećaji vrednosti na tržištu ruda, metala i veštačkog đubriva, koji se takođe većinom prevoze Dunavom. Salda brodarskih kompanija će verovatno biti u minusu većem od onog u koji je upao Dunav.

Najneposrednija opasnost dolazi od nervoze brodara čija su se plovila zaglavila kod Apatina i Bezdana dok su prenosila evrodizel. Oni insistiraju da im se ponovo dozvoli plovidba, pozivajući se na priče da „postoji bezbedno mesto za prolaz”. Ukoliko se nasuču, oko 1.000 tona goriva moglo bi da se izlije u Dunav, teško zagadi reku i ugrozi vodosnabdevanje u širokom pojasu.

– Pre dve godine se brod sa naftom zaglavio i trnuli smo od straha sve dok ga nismo oslobodili pre nego što se oštetio. Trenutno ne sme da produži put nijedno plovilo sa gazom većim od 121 centimetar. Brodari su angažovali manja plovila da preuzmu robu sa većih, ali mnogi su i dalje nasukani sa teretom, zbog čega će imati gubitke, kao i zbog unajmljivanja dodatne flote za ispomoć – kaže Uroš Stojković, šef lučke kapetanije u Apatinu.

Zona pod Stojkovićevim nadzorom je već decenijama problematična zbog sprudova i plićaka. U prethodne dve godine je konačno ispumpano oko 30.000 kubnih metara peska, a ove godine je trebalo da na suvo bude izvučeno još oko 60.000.

Ali reka je oslobođena samo trećine te količine, pošto taj posao, po ugovorima sa javnim preduzećem „Plovput”, obavljaju privatne firme koje pesak prodaju na tržištu građevinskog materijala, a za njim, usled krize, ne vlada velika potražnja. Država ugovorom ne nameće privatniku obavezu da ispumpa celu dozvoljenu količinu, već mu propisuje da se unutar te kvote „posluži” koliko mu treba.

Da je svih 60.000 kubika bilo iscrpeno, sada bi vodostaj na apatinskoj deonici bio osetno dublji . Makar poneki brodovi sa većim gazom mogli bi da prođu. Bageri bi i sada mogli biti poslati da raščiste situaciju, ali državu bi prilično koštalo da ih unajmi.

Dunav ne stoji najbolje ni u gornjem toku, ka izvoru, ali tamo niski vodostaji, čak i kada, kao ove godine, traju mesecima, nisu toliki problem jer su zemlje duž tog dela reke, pošto su mnogo bogatije i organizovanije, odavno izgradile dovoljno prevodnica kojima brodovi mogu bezbedno da se proguraju kroz kritične deonice. Takođe iznose višak peska i mulja iz reka pre nego što se oni natalože u velike sprudove.

– I u gornjem Dunavu brodovi uzimaju samo trećinu ili polovinu uobičajenog tovara. Kod nas je jezivo. Ja sam u Crnoj Gori. Pokušavam da ugovorim prevoz dela robe preko barske luke, ali i njega treba dopremiti železnicom, koja nema dovoljno velike kapacitete. Isporuke tereta su pomerene za dva meseca. Biće ovo grozna godina za brodare – kaže Zoran Netković, direktor „Agent plusa”, koji zastupa brodarske kompanije.

U pokretu je i Valentin Kermendžijev, iz predstavništva Bugarskog brodarstva. On je juče žurio ka Apatinu da bi promenio posadu i sredio dostavu hrane i pića na dvadesetak prinudno usidrenih plovila kod Apatina.

Bez obzira na to što im je samo po jedan brod ostao na toj deonici, i Jugoslovensko rečno brodarstvo i ovdašnje predstavništvo Ukrajinskog dunavskog brodarstva u Srbiji su na mukama kad pomisle na konačni ovogodišnji bilans.

A prognoze ni za narednih petnaestak dana ne govore ništa dobro. Kiša će, kažu i Republičkom hidrometeorološkom zavodu, za vikend padati na Alpima, ali se i posle nje može računati samo na stagnaciju ili, u najboljem slučaju, mali porast Dunava.