Tajne službe osnivači NPD

Bezbednosne službe Nemačke i obaveštajne službe stranih sila pominju se kao inicijatori i pomagači ekstremne desnice - od prvih suočavanja posleratne Nemačke sa fenomenom neonacizma, do danas.

Davne 1953. godine izišlo je na videlo da je tadašnja sprega Organizacije nemačke omladine i njene Tehničke službe, obe registrovane kao udruženja građana, u suštini bila paravojna organizacija naslednika nacional socijalističkih ideja. Osnovao ih je osuđivani nacista, lekar i publicista Paul Lit. S obzirom da je kao cilj organizacije zacrtano stvaranje gerilskih odreda koji bi se suprotstavili Sovjetima u slučaju okupacije Nemačke, Lit je dobio podršku tadašnje vlade u Bonu, navodno na preporuku Pentagona. Zanimljivo je da ni Pentagonu ni Bonu nije smetalo što su kao omladinski instruktori bili angažovani bivši oficiri – esesovci.

Dnevnik „Frankfurter algemajne” zabeležio je povodom sudskog postupka zabrane nacističkog udruženja građana Evropski oslobodilački pokret, vođenog u julu 1972. godine, da je ta organizacija, tada centralna platforma radikalnih neonacističkih suborganizacija, godinama bila pod nadzorom i zaštitom nemačkih Ustavobranitelja.

Dokumentacija (do koje je obaveštajna služba BND sticajem okolnosti došla u inostranstvu, a ovih dana stavila na raspolaganje javnom tužilaštvu) pokazuje da su ozloglašene „borbene ćelije” slične odbrambenim odredima nekadašnjeg NSDAP-a, za redom osnovane u sedamdesetim i osamdesetim godinama – uz podršku Ustavobranitalja. To se pre svega odnosi na Emdensku borbenu družinu nacionalnih socijalista, na Nacionalistički front i na grupu Otovi naslednici.

Najzad, i parlamentarna stranka NPD, oko čije zabrane se ovih dana lome koplja, osnovana je uz podršku bezbednosnih organa i britanske obaveštajne službe MI6. Na izričit zahtev tadašnje britanske vlade, Nemci su omogućili osnivanje NPD: Vajthol je, navodno po savetu obaveštajne službe MI6, tražio od Bona da podstakne osnivanje neonacističke stranke, ne bi li se skriveni nacisti držali pod kontrolom.