Vojska nadgleda Moskvu

Moskva – Ruski premijer Vladimir Putin odgovorio je na izborni neuspeh i najveće proteste poslednjih godina obećanjem da će sledeće godine izvršiti promene u vladi, dok je njegov predstavnik za štampu upozorio opoziciju da će svako neodobreno okupljanje biti sprečeno, javlja Rojters.

Putin je, pod pritiskom jer je njegova partija na ovonedeljnim izborima osvojila samo tanku većinu u parlamentu i suočen sa nezapamćenim uličnim protestima, rekao da vlada mora da učini više kako bi uvažila zahteve ljudi za modernizacijom.

„Biće značajnog uklanjanja osoba iz vlade”, rekao je Putin članovima njegove partije Jedinstvena Rusija, jasno dajući do znanja da će najavljene promene biti obavljene tek posle predsedničkih izbora 4. marta.

Svedoci kažu da se oko 5.000 ljudi juče u Moskvi pridružilo protestu, optužujući vlasti za izbornu krađu i zahtevajući kraj Putinove vladavine.

***

Moskovskim bulevarima juče su tutnjali kamioni puni vojnika. Elektronski mediji preplavljeni su vestima da pripadnici oružanih snaga zauzimaju ključne tačke u centru grada i da je njihova akcija obimnih razmera.

Posle najava o novom mogućem velikom mitingu, internet je počeo da se puni fotografijama kolona pristiglih vojnika ali i svedočenjima, uglavnom zbunjenih, građana.

Do nereda je došlo samo dan nakon što je Centralna izborna komisija proglasila rezultate izbora za Državnu dumu Rusije, održanih u nedelju.

Opozicione grupe potom su u centru Moskve organizovale protest zbog „falsifikovanja izbornih rezultata” u korist Jedinstvene Rusije.

Protest je okončan jurišom policije i hapšenjem oko 300 demonstranata. Jedan od organizatora skupa, lider pokreta „Solidarnost” Ilja Jašin, uhapšen u ponedeljak i osuđen na 15 dana zatvora, tvrdi da je Putinova stranka „nacrtala 15 miliona glasova” i da je ta partija izbore, u stvari – izgubila.

Zvanični izvori kazuju drugačije. Posle prebrojavanja 99 procenata glasačkih listića, a prema saopštenju Centralne izborne komisije, JR je dobila izbore za Dumu sa 49,3 odsto glasova. Slede KPRF (19,2), Pravedna Rusija (13,25) i LDPR (12,0). Ovakve rezultate predsedniku Dmitriju Medvedevu saopštio je lično prvi čovek CIK Vladimir Čurov.

Ovo nije razvejalo nedoumicu onih u Rusiji i u inostranstvu koji su ubeđeni da izborni proces nije protekao u skladu sa zakonom. Sumnje u navedene rezultate iznela je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.

Istim povodom oglasila se američka državna sekretarka Hilari Klinton, tvrdnjom da izbori nisu bili „ni fer ni slobodni”. Bivši kandidat za predsednika SAD Džon Mekejn preko Tvitera je poručio premijeru Putinu da „uskoro očekuje smenu režima u najvećoj državi na svetu, po ugledu na ovogodišnje revolucije u Tunisu, Egiptu i Libiji”.

Demonstranti na moskovskim ulicama, suočeni sa pristiglim pripadnicima armije, od toga nemaju mnogo koristi. Ne umiruje ih ni izjava nadležnih da su vojnici tu kako bi se „očuvali red i mir”.

Demonstracije opozicije, slične moskovskim, održane su u ponedeljak i u „severnoj prestonici” – Sankt Peterburgu, gde su, takođe, pripadnici oružanih snaga izašli na ulice.

Po svemu sudeći, situacija u dva grada napregnuta je preko mere sa kojom mogu da se nose redovne policijske snage.

„Situacija je napeta. Uznemireni smo i mi i vlast, koja, očigledno, zazire od izlaska ljudi na ulice posle izbora”, istakla je Ljudmila Aleksejeva, šef najstarije ruske organizacije za zaštitu ljudskih prava – „Helsinške grupe”.

Na sam dan izbora mir u Moskvi obezbeđivalo je 51.000 pripadnika policije i vojske.

Ima i onih koji ne vide ništa neobično u protestima koji se održavaju u Moskvi i Sankt Peterburgu.

„Deo glasača će sigurno protestovati. Na kraju krajeva, oni su nezadovoljni izbornim manjkavostima, činjenicom da su internet sajtovi koji su kritikovali vlast svakodnevno rušeni. Ipak, mislim da te akcije neće privući previše ljudi”, prenela je agencija „RIA Novosti” stav politikologa Alekseja Makarkina.

„Opozicija će u narednim danima biti previše zauzeta podelom novostečenih mandata, tako da neće imati vremena za organizovanje protesta širih razmera”, smatra on.

Mihail Vinogradov, predsedavajući fonda „Peterburška politika”, kao srećnu okolnost ističe to što JR nije ponovila izborni rezultat iz 2007, kada je osvojila dvotrećinsku većinu u Dumi, pošto bi to svakako izazvalo mnogo burnije reakcije javnosti.

Prema rečima premijera Putina, loš izborni rezultat JR bio je neminovan. „To je slučaj sa svakom političkom strankom koja samo na svoja pleća preuzima teret odgovornosti za stanje u državi, i to ne na jednu godinu.”

Ima analitičara koji smatraju da, posle postizbornih dešavanja i lošeg rezultata JR, Putinova odluka da se u martu 2007. vrati na čelo države dobija sasvim novi značaj, i definitivno će premijera učvrstiti u navedenoj nameri.