Hevi-metal i srebrna medalja

Na nedavnoj Svetskoj naučnoj olimpijadi u Brazilu Uglješa Stojanović, učenik privatne beogradske Računarske gimnazije, osvojio je srebro. To je ujedno i njegovo prvo učešće na međunarodnom nadmetanju i prva medalja. Bio je u nacionalnoj ekipi zajedno sa svojim drugarima iz beogradske Matematičke gimnazije. Do septembra je i Uglješa pohađao tu školu. On je zapravo sedmi i osmi razred osnovne škole završio u Matematičkoj gimnaziji u kojoj od pre tri godine postoje ogledna odeljenja za starije osnovce. Tu, međutim, nije ostao.

– Opredelio sam se za privatnu Računarsku gimnaziju i tu sam upisao prvi razred. Ovde su mnogo bolji uslovi za rad, a predaju isti oni profesori koji predaju i u Matematičkoj, bar kada je reč o ključnim predmetima, matematici, fizici, programiranju. Ovde nas je osamnaestoro u odeljenju, a na časovima iz pomenutih predmeta delimo se u dve grupe. Tada je na sceni mentorski rad. Svako ima svoj računar. Priključeni smo na internet. I to na svim časovima iz svih predmeta. A to je veoma bitno. Ne moramo knjige da nosimo kući. Imamo zapravo dva kompleta udžbenika. Jedan ostaje u učionici, a drugi je stalno kod kuće – objašnjava Uglješa.

On ne plaća školarinu. Zbog odličnih ocena, uspeha na domaćim takmičenjima, Računarska gimnazija mu je omogućila besplatno "guljenje" njenih klupa. I ne samo to. Dobija i mesečnu stipendiju od 150 evra.

Svaki dan ima od šest do sedam časova. Nastava počinje u 8.30, a završava se oko 14 časova. Ne nose se uniforme. Škola je osnovana pre dve godine, pa ima samo đake prvog i drugog razreda. Nema fiskulturnu salu. Fizičko se radi u sali na Učiteljskom fakultetu. Subotom se održava dodatna nastava iz matematike, programiranja i fizike.

– Pored pripremnih časovima u Gimnaziji, pohađam i takozvanu olimpijsku grupu na "Arhimedesu" – veli ovaj mladić koji je inače prvih šest razreda osnovnog obrazovanja završio u osmoletki "Jelena Ćetković".

Kaže da na takmičenju u Brazilu nije bilo teško. Ali je organizacija bila slaba.

– Nisu nam baš mnogo pokazali Brazil. Nismo išli ni na jednu od njihovih čuvenih plaža. A tamo je sada leto. Kao jun ili jul kod nas. Videli smo, recimo, stazu Formule 1, zatim njihove najveće univerzitete i neke fabrike. Valjda je to bilo umesto plaža. U jednoj fabrici za reciklažu gledali smo kako prave cevi – priča ovaj đak prvog razreda.

Kaže da su se tamo družili sa vršnjacima sa kojima su bili u istom hotelu. S Tajlanđanima, Ircima, dečacima iz Gane. Razmenili su i-mejl adrese.

– Najbolji su na nadmetanju bili reprezentativci Tajvana. Pokupili su najviše zlatnih medalja. Ali je najviše poena osvojio takmičar iz Južne Koreje – veli Uglješa.

Ovaj petnaestogodišnjak voli sport. Rekreativno igra fudbal, stoni tenis, skija, pliva. Nekada je plivanje i trenirao, ali sada za to više nema vremena. Voli da sluša muziku. Pop, hevi-metal, rep, rok, hip-hop, tehno. Filmofil je. Redovno ide u bioskope. Najviše mu se dopadaju avanturistički i akcioni filmovi, komedije. Ređe ide u pozorište i kafiće. Jedinac je. Možda će krenuti maminim i tatinim stopama. Oni su inženjeri elektrotehnike. U svakom slučaju studiraće, kaže, nešto iz korpusa tehnike i prirodnih nauka.