Dobri i loši Srbi

Imao sam prijatelja čiji je otac služio vojni rok u JNA u Berlinu. Kao zemlja pobednica u Drugom svetskom ratu Jugoslavija je imala svoju Vojnu misiju u Berlinu. Bili su tamo godinama naši oficiri i vojnici, jedan pukovnik, po dva potpukovnika i kapetana i sedam vojnika koji su čuvali i opsluživali Vojnu misiju u posebnoj zgradi. Imali smo i tri džipa „vilisa” kojima su naši oficiri i vojnici krstarili po gradu. Sve sa jugoslovenskom trobojkom na džipovima. Život je čudan, neko je dobio da služi JNA u Bitolju, neko u Prištini, a neko u Berlinu.

Posle su srušili Berlinski zid, Nemačka se ujedinila, Vojna misija je ukinuta, a Jugoslavija se raspala. Unuci oficira i vojnika koji su bili pobednici u Drugom svetskom ratu, i kao takvi službovali u Berlinu, sada moleNemačku da ih primi u evropsku porodicu naroda, jer Nemačka predvodi tu porodicu.

U međuvremenu, umesto Berlinskog zida između dva dela nemačke nacije, Berlin je nametnuo nove zidove između bivših Jugoslovena. Od Mastrihta i odluke o Jugoslaviji krajem 1991. godine, s kojom se Bon nije složio, preko unilateralne odluke Nemačke o priznavanju Slovenije i Hrvatske 15. januara 1992. godine, pa sve do Brisela danas, Nemačka je ostalima u Evropi pokazivala i dokazivala da je prevazišla kompleks poražene zemlje u Drugom svetskom ratu. U istom vremenu kada su se Nemci ujedinili, Česi i Slovaci razdvojili, Belgijanci, Katalonci i Baskijci primirili, Srbi su raspadom Jugoslavije morali da „počnu od početka”. Početi od temelja, a više od 70 godina izgubljenog vremena… I opet su, kao i pre dve decenije, Nemci ti koji odlučuju.

„Da biste razumeli Evropu morate biti genije ili Francuz”, izjavila je još 1998. godine Medlin Olbrajt. Mi bismo sada verovatno dodali: „Morate biti Nemac”. Jer kada Nemci u Evropi kažu NE u nekom važnom pitanju, onda je to zaista NE. Od nekadašnja dva ekstrema nemačke spoljne politike, obuzetosti moći nacista i zaborava moći posle Drugog svetskog rata, sadašnja nemačka spoljna politika, najblaže rečeno, potpuno je samosvesna. Pri tom, Balkan je od suštinskog značaja za Nemačku koja je danas nesumnjivo velika sila u Evropi. Ako bilo koja zemlja treba da predvodi Evropu u budućnost, to može biti samo Nemačka.

U kontekstu tih činjenica treba da sagledamo i najnoviju odluku iz Brisela o našoj kandidaturi za ulazak u EU. Ako su Nemci nedavno rekli da se na severu Kosova moraju ukloniti sve barikade i da se na severu Kosova moraju rasformirati „paralelni organi vlasti”, onda je nemačka poruka jasna. Čak i da su sve barikade sklonjene na vreme, kandidature ne bi bilo dok „paralelne strukture vlasti” na severu Kosova ne bi bile ukinute. A Beograd je na najvišem državnom nivou javno saopštio da to nisu „nikakve paralelne strukture vlasti, već jedine legitimne strukture vlasti demokratski izabrane”. I šta sada? Barikade i mogu biti uklonjene, ovako ili onako, šta ćemo sa demokratski izabranim i legitimnim organima vlasti na severu Kosova? Kako njih sve „pospremiti”? I kako zaboraviti šta je o tim legitimnim i demokratski izabranim organima vlasti rečeno pre nekoliko meseci?

Zato postoji opasnost da se Srbi podele na „dobre” u ,,užoj Srbiji” i „loše” na severu Kosova. Poslednjih nekoliko meseci, a posebno poslednjih dvadesetak dana svedoci smo zbirke konstitucionalnih maštarija Beograda i Prištine, a sve u okviru „mirovnog procesa”. Pregovaračka diplomatija u kojoj možete da budete oslobođeni optužbe za cinizam i direktno vređanje zdrave pameti jedino ako sebe javno proglasite za političkog naivca. Naravno, možete sada za sve da optužite i kriminalce i neke stranke na severu Kosova. Kao da kriminalaca i stranaka nema na teritoriji uže Srbije. I kao da je to problem samo na severu Kosova. Ili je sever Kosova region očajanja?

Posle svega, Srbija zaslužuje da bude pošteđena, oslobođena od raznih besmislica. U ,,užoj Srbiji“ konstituisala se politička klasa, čine je ljudi koji lepo žive od politike. Gotovo je svejedno jesu li na vlasti ili u opoziciji. Egzistencijalno odlično zbrinuti. Ta okolnost značajno određuje njen profil i njene dalje aspiracije. Nauka o klasnoj borbi, odnarođenost i pomanjkanje solidarnosti kao da dobijaju na aktuelnosti. Sopstveni socijalni položaj je tačka na kojoj vlast pokazuje veću bliskost sa svojim prethodnicima nego sa svojim biračima.

S druge strane, Srbi na severu Kosova su stvarni, oni postoje. Istina, ne nude neki veliki sjaj političarima koji im dolaze u posetu, niti im dodeljuju nagrade i aplauze. Lokalni igrači bez glamura, ali i to je bolje nego ništa. Nemojmo da ih sada, zbog odluke iz Brisela, koristimo kao protivotrov za raskolnički otrov, još manje kao put za prolazak tog otrova.