Stigle prve „laste”

Vojno vazduhoplovstvo posle 20 godina, tačnije od 1991. godine kada je isporučen poslednji „orao”, dobilo je nove avione, i to domaće proizvodnje. Na vojnom aerodromu u Batajnici stigle su prve dve „laste”, konstruktorsko delo stručnjaka Vojnotehničkog instituta proizvedeno u pančevačkoj „Utvi”. Uskoro će iz fabrike na Batajnicu kamionom, rasklopljen, biti dostavljen i treći avion ovog tipa, a preostalih 12 biće isporučeno do kraja sledeće godine. Avioni će ući u sastav 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile čiji je popularni naziv „Kurjaci sa Ušća”.

– Avion je namenjen za obuku pilota. Bezbedan je i pouzdan, zameniće „utve 75” koje koristimo 30 godina, s tim što „lasta” ima znatno bolje performanse. Ima najsavremeniju elektroniku i navigacijsku opremu, kabina „laste” je najbolje opremljena od svih aviona koje koristimo. Upotrebom ovog aviona za obuku ostvariće se znatne uštede, poređenja radi, „lasta” za sat leta koristi do 80 litara goriva a G-4 jednu tonu – kaže brigadni general Ranko Živak, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO).

On je objasnio da se „laste” po dopremanju na Batajnicu testiraju u Tehničko-opitnom centru, a tek onda uvode u jedinicu. Obučavanje pilota na ovom tipu aviona počeće početkom sledeće godine. Komandant ViPVO je, inače, i sam završio, kako to vazduhoplovci kažu, „preobuku” za letenje na „lasti” i veoma je zadovoljan njenim letnim karakteristikama, kao i činjenicom da je vojska posle toliko godina dobila novi avion.

Srbija je prodala Iraku 20 „lasta 95 N”, dok će Vojska Srbije imati 15 „lasta” u modernijoj varijanti – pomak napred napravljen je pre svega u elektronskoj opremi ali i u aerodinamičkim osobinama aviona. „Lasta” se može koristiti i za uvežbavanje gađanja, na potkrilnim nosačima može da nosi mitraljeze, nevođena raketna zrna kalibra 57 milimetara ili dve bombe težine po 100 kilograma.

„Lastu” pokreće američki motor „lajkoming”, i to u dve verzije, koje avionu daju 300 i 315 KS, što je dovoljno i za akrobatsko letenje. Maksimalna brzina je 320 kilometara na sat, plafon leta 6.000 metara a u vazduhu može da ostane dva i po sata. Ova letelica može da poleće i sa travnate piste, za šta joj je dovoljno samo oko 300 metara.

Klipni, laički rečeno – elisni avion za obuku možda deluje jednostavno, ali Srbija je danas u maloj grupi država koje samostalno prave vazduhoplove. „Lasta” je zapravo najsloženiji proizvod u Srbiji, a očekuje se da će posle pozitivnih iskustava iz Iraka i Srbije ovaj avion biti prodat još nekoj zemlji što bi bilo od izuzetnog značaja za domaću avio-industriju koja je opstala uprkos ratovima, sankcijama i tranzicionim mukama.

M. Galović