Savetovao bih svaku vladu

Srbija danas ima tri krupna problema:nezaposlenost, spoljne dugove, mali izvoz i veliki minus u spoljnoj trgovini. Sva tri problema mogu da reše izvoznici. Da Srbija ima 50-ak firmi kao što su „Tarket“, „Tigar“i „Metalac“, za nekoliko godina bili bismo na putu rešenja ovih muka. Iako skroman po prirodi, ovim rečima, dakle – nimalo skromno – Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa“iz Bačke Palanke, počinje razgovor za „Politiku“.

Njegove kolege privrednici smatraju da ima pravo. Jer, izvozni rezultat od sto miliona evra zaista izgleda impresivno. Naš sagovornik smatra da iza toga stoji impresivan rad sadašnjeg menadžmenta firme. „Rezultate koji postižu čine me veoma srećnim jer godinama sam pratio razvoj tih ljudi i pomagao im da razviju svoj talenat,kreativnost i ljudske kvalitete“, kaže danas samo počasni predsednik „Tarketa“.

– Iza sadašnjih uspeha kompanija stoje napori više generacija. Industrijski točak u fabrikama u Bačkoj Palanci počeo je da se vrti pre 127 godina i nije se zaustavljao do danas. Protutnjali su svetski ratovi, promenila se vlast nekoliko država, menjali su se vlasnici, a kudeljara i močilana braće Mihels radila je uspešno pod različitim imenima do „Sintelona“i konačno „Tarketa“. Braća Mihels izabrali su srećno mesto za biznis.

Čimeniste zadovoljni u dugoj karijeri i šta biste, kada bistepočeli sve iz početka, promenili?

Pre 40 godina naša kompanija bila je jedan od velikih proizvođača jutanih džakova. Danas je to sistem koji ima fabrike u Srbiji, Rusiji, Ukrajini,s godišnjom prodajom od 700 miliona evra, s visokom profitabilnošću. Ravno 37 godina radio sam na pravljenju i razvoju tog sistema. Za to vreme predao sam državi, a posle akcionarima, 37 uspešnih bilansa. Plate zaposlenima isplaćivane su svakog osmog u mesecu i bile su mnogo veće od plata u okruženju. U poslednjih 10 godina investirano je u Srbiji, Rusiji i Ukrajini blizu 500 miliona evra sopstvenih sredstava. Danas, kada smo pod jakim utiskom krize u svetu i kod nas,sve ovo deluje nestvarno. Svaki učesnik u ovako uspešnom projektu oseća se ispunjeno i zadovoljno.

Radili ste u vreme Tita. Realnom socijalizmu. Nekoliko puta se rušila država u kojoj ste radili. Kada vam je bilo najteže i zbog čega?

Svaki sistem pruža šansu za promene, a na vama je da je iskoristite. U Titovim vremenima to smo i činili. Čim su nam propisi to dozvolili, referendumom zaposlenih ukinuli smo samoupravljanje. Bili smo pioniri privatizacije, pioniri uvođenja savremenih informacionih tehnologija i pioniri strateških partnerstava. Još 1989. godine ušli smo u strateško partnerstvo s partnerima iz Rusije i Ukrajine. Bez straha smo plovili na talasima promena i beležili zapažene rezultate. Zbog toga su nas poštovali i oni režimi koji nas nisu voleli. Period sankcija i izolacije teško smo podnosili svi. Tada nismo mogli da radimo u sopstvenoj zemlji,ali smo posao razvili u Rusiji i Ukrajini sa strateškim partnerima. Posle sankcija taj posao je podigao s kolena naš biznis u Srbiji. Zbog naše pozicije na tržištima istočne Evrope, mogli smo da biramo strateškog partnera. I izabrali smo „Tarket“. Iz vremena sankcija nosimo pouku da se iz najdublje krize može izaći jači i da nema nerešivih situacija.

Kako se danas snalazite? Koliko vam koristi to što ste savetnik potpredsednice Vlade?

Gospođa Verica Kalanović je veoma korektan političar i s njom nije teško sarađivati. Ne smeta joj što ponekad kritikujem Vladu jer zna da iza toga nema loših namera i da govorim ono što mislim. Od savetovanja nemam materijalne koristi. Sačuvao sam integritet osobe koja slobodno iznosi svoje mišljenje. I ako bihu budućnosti dobiopoziv za savetovanje od vlade, bez obzira na to ko je bude sastavljao, odazvao bih se pozivu.

Da li ste,radeći kao savetnik i videvši državu izbliza,uočili da se novcem poreskih obveznika neracionalno raspolaže?

Shvatio sam da državu više interesuju oni koji troše budžet nego oni koji ga pune. Od malih ušteda i sitnih popravki sistema nema vajde. Srbiji trebaju temeljne reforme deformisanog sistema koje zadiru u korene krize.

Je li teško biti poslovan čovek iz Srbije? Kako nas strani kupci doživljavaju?

Ugled poslovnog čoveka zavisi od ugleda firme koju vodi i od rezultata koje postiže. Manje se to vezuje za ugled države.

Gde vam je nedostajala podrška rođene države?

Država je nekada vodila brigu o razvoju privrede i često preduzećima nemetala pravce razvoja. Nama se 1975. godine desilo da je država pokušavala da nam nametne pogrešan pravac razvoja. Nismo prihvatili i po cenu gubitka investicionih sredstava koje je u to vreme davala država. Krenuli smo svojim putem i uspeli. Političari koji su nas terali u pogrešnom pravcu ipak su došli u fabriku čestitali nam i novinarima rekli: „Ovo je primer kako treba da se radi“. Bilo je tada više fer-pleja u odnosima političara i privrednika nego danas.

Pošto ste prošli poslovno sito i rešeto, kako vam se čini sadašnja poslovna klima kod nas i u Evropi?

O svetskoj ekonomskoj krizi mi znamo mnogo više i pričamo mnogo više nego o svojoj unutrašnjoj. O domaćoj ne znamo mnogo jer nema analiza o pravim uzrocima. Niko nije objasnio zašto godinama imamo najveću inflaciju i najveće kamate u Evropi. Nikome nije jasno zašto imamo nelikvidnost pored banaka koje su pune novca. Zašto se besomučno zadužujemo napolju? Niko se ne uzrujava zbog toga što je nekoliko stotina hiljada ljudi stalo bez posla i zašto godinama trošimo 25 odsto više nego što stvaramo? Zašto veštački jačamo dinar kad nam je izvoz po stanovniku najniži u Evropi? Vlada se pravi da ne vidi ove probleme i ubeđuje nas da izlazimo iz krize. Njoj ne trebaju analize jer otvaraju probleme, a otvaranjem problema postavlja se pitanje odgovornosti.

Rekli ste da se u Srbiji reforme ne sprovode, već samo stvara iluzija da se nešto radi. Da li za neke iluzije ipak nije kasno? Za koje reforme još ima vremena?

Da smo s prihodima dobijenim iz privatizacije podržali razvoj industrije i poljoprivrede, i izgradnju najnužnije infrastrukture, danas ne bismoimali iluziju već stvarno bolji život. Odlaganje reformi biće praćeno katastrofalnim posledicama. Srbija je u mnogo težoj ekonomskoj situaciji od Grčke, a vidite šta se tamo dešava. Ako ne krenemo u reforme ekonomska kriza će se pretvoriti u duboku društvenu krizu koja lako može izmaći kontroli. Hteline hteli posle izbora moraju se sprovesti temeljne reforme. One ne mogu da se sprovedu bez finansijske podrške spolja, kao u slučaju Grčke i Italije. Finansijsku podršku spolja dobiće vlada u koju strani finansijeri budu imali poverenja. Sigurno je da ta buduća vlada neće biti vlada partijskih drugova, već vlada kompetentnih ljudi.

Konačno – šta očekujete od iduće godine?

Svuda u svetu iduća godina biće teška. Ako naši izbori budu u maju novu vladu imaćemo na jesen, a novi program reformi u najboljem slučaju na proleće 2013.godine. Biće to još jedna izgubljena godina. Ličićemo na „boing“koji leti bez posade,sa automatskim pilotom.

Anica Telesković

Slobodan Kostić

-----------------------------------------------------------

Gutam knjige o svetskoj krizi

Imate li vremena za sebe? Čime se bavite sada kada više ne pravite pare za svoje gazde i zaposlene?

Imam ga mnogo više nego ranije. Sada ne moram da pravim pare za akcionare i zaposlene. To sada rade, još bolje od mene, menadžeri koji vode „Tarket“. Više vremena posvećujem porodici i prijateljima. Gutam knjige o svetskoj krizi i pratim sve dobre članke u novinama o domaćoj krizi. Ne propuštam televizijske prenose mečeva košarkaša Partizana čiji sam počasni predsednik od 1992. godine, kada je Partizan pod imenom „Sintelona“postao šampion Evrope. Nedeljom, kad god sam u Bačkoj Palanci, uživam u blic partijama šaha s prijateljima.

-----------------------------------------------------------

Evro se neće slomiti

Strepite li od sloma evra?

Da, ali verujem da do toga neće doći. U suprotnom, u svetu bi zavladao haos, jer bi mnoge države i preduzeća širom planete izgubila tržišta, imovinu i radna mesta. Posledice bi bile mnogo teže od onih koje je izazvala svetska kriza 1929. godine. Više od sloma evra strahujem od monetarne krize u Srbiji do koje će doći ukoliko u nekoliko narednih godina ne napravimo spoljnotrgovinski suficit umesto sadašnjeg deficita i država ne prestane da se zadužuje.

-----------------------------------------------------------

Zašto sam odbio Dinkića

Zašto ste odbili funkciju potpredsednika vlade koju vam je ponudio Mlađan Dinkić, a pristali da se učlanite u Pokret za „Preokret“koji ima nameru da se možda i politički angažuje?

To nije posao za ljude mojih godina. Pokret je nešto sasvim drugo. Iza te ideje stoji namera ujedinjenja radnog dela Srbije. Kad se svi ujedine dobićemo moćnu konfederaciju privrede Srbije koja stvara nove vrednosti i puni budžet. Ta konfederacija govoriće u ime svih nas. Ali će i građanima Srbije govoriti istinu o stanju ekonomije i predlagati puteve izlaska iz krize, bez straha za gubitak glasača. Nije nam namera da tražimo krivce, već rešenja.

Šta ste posavetovali Branislava Gujića? Da li vam je na sledećim izborima mesto ili ne?

Pokret neće biti politička partija,u tome su se složili svi osnivači kao i gospodin Grujić, pionir Pokreta. Šta će Srbiji još jedna partija. I postojećim malo ko veruje. Nećemo se boriti za vlast već za spasavanje ekonomije.