Začarani krug dugova u zdravstvu

Srpsko zdravstvo opterećeno je ogromnim dugovanjima, nadležni pominju sumu od oko 32 milijarde dinara, a tačan iznos znaće se posle usaglašavanja u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja (RFZO), koje bi trebalo da bude završeno početkom iduće nedelje. U začaranom krugu dužnika najviše novca zdravstvene ustanove, koje dobijaju sredstva od RFZO-a, duguju proizvođačima i dobavljačima lekova, a s druge strane i Fond trpi zbog dužnika koji ne plaćaju obavezne doprinose zdravstvenog osiguranja. Problem dugovanja je, kako kažu nadležni u veledrogerijama, veliki i ukoliko se uskoro ne reši može doći do kolapsa u čitavom sistemu proizvodnje i snabdevanja lekovima i sanitetskim materijalom.

U RFZO-u, opet, očekuju da će zajedno s Ministarstvom zdravlja, ali i Ministarstvom finansija i vladom u celini, u najkraćem roku naći mehanizme za rešavanje pitanja dugovanja u zdravstvu.

– Fond nema direktne ugovore s proizvođačima i dobavljačima, već isključivo sa zdravstvenim ustanovama. Dug koji prema apotekama imamo u 2011. će do kraja godine iznositi oko 20,4 milijarde dinara, a dug prema drugim zdravstvenim ustanovama za lekove mesečno izmirujemo. Na kraju prošle godine dug prema apotekama iznosio je 14,5 milijardi dinara, a do 2011. je svake godine bio dupliran – kaže za „Politiku” Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

On objašnjava da je pitanje dugovanja zdravstvenih ustanova odvojeno od pitanja RFZO-a, čije dugovanje je nastalo zbog toga što ogroman broj preduzeća ne uplaćuje doprinose.

– Republički fond bi imao veoma malo dugovanja kada bi oni koji duguju samom Fondu izmirili svoje obaveze. Najveća dugovanja prema RFZO-u su po osnovu doprinosa o obaveznom zdravstvenom osiguranju, ali i po osnovu onih obaveza koje ka RFZO-u treba da izmiri sama država, odnosno njene institucije – objašnjava Vuksanović.

Ove godine, iz budžeta Republike Srbije, RFZO je dobio915 miliona dinara i to, kako navodi direktor Fonda, 615 miliona dinara od budžeta za zdravstvenu zaštitu lica i 300 miliona dinara od budžeta po osnovu duvanskog dinara. Čak 69,53 odsto godišnjeg budžeta RFZO-a trebalo bi da čine sredstva prikupljena po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, napominje direktor Fonda, što bi u kasu RFZO-a, da se doprinosi zaista i plaćaju – trebalo da donese još 134.300.000 dinara.

– Znatna sredstva, precizno 55.927.099 dinara, RFZO bi trebalo da dobije i po osnovu transfera od organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja. Da se ova plaćanja zaista i vrše, ovaj novac činio bi čak 28,96 odsto ukupnog godišnjeg budžeta RFZO-a. Očekujemo da će takav priliv prihoda po osnovu doprinosa i transfera biti i ostvaren, imajući u vidu da je rebalansom budžet RFZO-a ove godine umanjen za 2,7 milijardi dinara – kaže Vuksanović.

Zdravstvene ustanove duguju veledrogerijama za isporučene lekove do 31. oktobra čak 19,2 milijarde dinara, i još 4,4 milijarde dinara za potrošni sanitetski materijal, kaže Miomir Nikolić, predsednik Grupacije veledrogerija Srbije. Dugovanjima, po njegovim rečima, tu nije kraj jer nisu izmirena potraživanja od 2,5 milijarde dinara preneta iz 2010. godine, a svemu tome treba dodati i novac za sredstva za dijalizu i ugradni materjial.

– Sredstva koja RFZO odvaja za ovu namenu, 24 miliona dinara godišnje, odavno nisu dovoljna, s obzirom na to da je potrošnja lekova u Srbiji sve veća – kaže Nikolić.

Na nedavnu izjavu ministra zdravlja Zorana Stankovića da će se rešenje problema možda tražiti i u otpisu dela duga, Nikolić kaže da za to treba da daju saglasnost svi proizvođači i dobavljači lekova, ali da i o tome može da se razgovara.

– Proizvođači lekova su ove godine potpisali protokol, po kojem su smanjili cene lekova na recept za deset odsto, što je donelo uštedu RFZO-u u 2011. od oko tri milijarde dinara – objašnjava Nikolić.

Po njegovim rečima, situacija na tržištu lekova, kada su nestašice u pitanju, nije alarmantna i nijedan proizvođač i dobavljač neće uslovljavati isporuku lekova podmirivanjem dugova. Ipak, i njima treba obezbedi mogućnost da rade jer, kako kaže Nikolić, teško je poslovati kada se isporuči roba koja se ne plati po godinu i više dana.

Odgovore na pitanja o dugovanjima koje opterećuju zdravstvo potražili smo u Ministarstvu zdravlja. Nadležni su odgovorili da je u toku usaglašavanje oko tačne cifre dugovanja, a da je o merama za rešenje problema rano govoriti pošto su u toku dogovori na nivou vlade kako rešiti postojeći problem.

----------------------------------------------

Šta je zapošljavanje mimo ugovora sa RFZO

Ministar zdravlja Zoran Stanković nedavno je izjavio da je zdravstvo godišnje u minusu četiri-pet milijardi dinara samo zbog zapošljavanja lekara u zdravstvenim ustanovama mimo ugovora s RFZO-om. Republički fond zdravstvenog osiguranja obezbeđuje sredstva za plate oko 104.000 lekara koji su zaposleni u bolnicama, domovima zdravlja i kliničkim centrima širom Srbije, a procenjuje se da u našoj zemlji mesečna primanja dobija – 125.000 lekara.

– Činjenica je da zdravstvene ustanove angažuju ugovorom o radu zaposlene koji nisu predviđeni kadrovskim planom Ministarstva zdravlja. RFZO plaća zdravstvenim ustanovama samo za zaposlene za koje je ugovorio, a to su oni iz kadrovskog plana. Kada zdravstvena ustanova zaposli radnika „mimo ugovora sa RFZO”, ona sama treba da plati taj višak kadra – kaže Aleksandar Vuksanović.