Malo džinsa i kafe posle mnogo ratova

Kako je izgledao život srednjovekovne vlastele, koliko se odeća hrišćana morala razlikovati od odeće muslimana za vreme Osmanlija i kada je u savremenoj Srbiji razbijen tabu tela, neke su od teme koje obrađuje novo izdanje „Privatni život Srba”.

Knjiga čiji su autori arheolog Marko Popović i profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu Miroslav Timotijević i Milan Ristović pojaviće se uskoro kao jednotomni pandan petotomnoj „Istoriji privatnog života” Filipa Arijesa i Žorža Dibija, koji su istraživali odeću, hranu, nameštaj i ostale odlike svakodnevice Evropljana.Izdanje donosi ono za šta obično nema mesta u udžbenicima iz istorije:lečenje bajalicama i čudotvornim ikonama, ispijanje sikter-kafe, prvo nošenje džinsa i ostale mode koja „kvari socijalističku omladinu”, selidbe pripadnika JNA i sklapanje mešovitih brakova.

Prof. dr Smilja Marjanović-Dušanić, koja je napisala predgovor, kaže da je značaj ove knjige u tome što skreće pažnju na manje poznati deo istorije.

– Bitan je i ovaj, privatan deo stvarnosti koji nije bio u fokusu istraživača i istoričara – objašnjava prof. Marjanović-Dušanić.

Izdanje je deo projekta kuće „Klio” koja je prvo objavila „Privatni život na tlu srpskih zemalja”, u četiri toma, sa mnoštvom autora, istoričara, arheologa i istoričara umetnosti.

– Trebalo je, međutim, približiti temu široj publici u jednoj knjizi zbog čega su izabrana tri autora za tri oblasti: srednji vek, novi vek i savremeno doba.

Dr Marko Popović, između ostalog, piše o dvorovima vladara i pustinjskom monaštvu srednjovekovne Srbije. Novi vek je obradio prof. dr Miroslav Timotijević koji se osvrće i na prvi telefon u Beogradu 1883, sedam godina posle filadelfijske izložbe na kojoj je prvi put prikazan, kao i na radnju iriškog trgovca s kraja 18. veka koji je sa motikama i ašovima prodavao i tkanine i ukrase za odeću.

Savremeno doba, tema prof. dr Milana Ristovića, prikazuje 20. vek kroz prizmu logora, života u rovovima, naseljavanja kolonista...

– To su dramatični događaji, dva svetska rata, industrijalizacija, sve se to odrazilo na oblast privatnosti – kaže profesor Ristović.

Zabeležio je i muke pri rađanju modernosti u Srbiji, sredini u kojoj je telo dugo bila zabranjena tema, a prvi autor koji se pozabavio seksualnošću, dr Aleksandar Kostić, napadnut za širenje pornografije. Devedesete su samo pomenute.

– Te godine će biti problem za istraživače koji se time budu bavili: izbeglištvo, imigracija, razdvajanje porodica: sve je to razorilo privatni život.

Neki od trendova s početka 20. veka bez problema opisuju i današnje doba. Objašnjavajući da se interesovanje za prostitutke u jednom mestu gasilo posle nekog vremena zbog čega su prebacivane na jug, gde im se gubio svaki trag u nekom provincijskom bordelu, prof. Ristović zaključuje da „ovaj način organizovanja prostitucije kao međunarodne trgovine belim robljem nije do danas bitnije promenjen”.

----------------------------------------------

Gimnastika, šta je to

Briga o telu dugo je shvatana kao besmislena novotarija. Kragujevčani nisu čudom mogli da se načude zašto građevinski inženjer Jovan P. Jovanović vežba na vratilu u dvorištu, što mu je navika ostala iz studentskih dana u Cirihu. Oni su za zgražavanjem posmatrali kako se „ozbiljan, porodičan čovek, odličan stručnjak, svako jutro premeće po šipki kao cirkuzaner”.

Politički protivnici i građani uzimali su njegovu rekreaciju kao dokaz da sa njim „nešto nije u redu” kada je posle Majskog prevrata 1903. postao ministar građevine u radikalskoj vladi. Premijer Nikola Pašić ga je zamolio da prestane, što je on nevoljno i učinio.

----------------------------------------------

Snažni, lepi i pijani

Francuski kaluđer lutalica fra Andrea Teve zabeležio je u delu štampanom u Lionu 1554. da su Sloveni skloni alkoholizmu: „Sloveni su ljudi visoka stasa i obdareni onim što priroda može dati da bi stvorenje bilo savršeno lepo... Ipak, oni su veoma skloni oblapornosti i pijanstvu, tako da im se ponekad čini (kao što je obično kod pijanaca) da vide dve stvari umesto jedne. Ovaj porok oni ponekad pripisuju hladnoći zemlje, kao što, s druge strane, tok svog života određuju neizbežnom sudbinom umesto slobodnom voljom.”