Мало џинса и кафе после много ратова

Како је изгледао живот средњовековне властеле, колико се одећа хришћана морала разликовати од одеће муслимана за време Османлија и када је у савременој Србији разбијен табу тела, неке су од теме које обрађује ново издање „Приватни живот Срба”.

Књига чији су аутори археолог Марко Поповић и професори Филозофског факултета у Београду Мирослав Тимотијевић и Милан Ристовић појавиће се ускоро као једнотомни пандан петотомној „Историји приватног живота” Филипа Аријеса и Жоржа Дибија, који су истраживали одећу, храну, намештај и остале одлике свакодневице Европљана.Издање доноси оно за шта обично нема места у уџбеницима из историје:лечење бајалицама и чудотворним иконама, испијање сиктер-кафе, прво ношење џинса и остале моде која „квари социјалистичку омладину”, селидбе припадника ЈНА и склапање мешовитих бракова.

Проф. др Смиља Марјановић-Душанић, која је написала предговор, каже да је значај ове књиге у томе што скреће пажњу на мање познати део историје.

– Битан је и овај, приватан део стварности који није био у фокусу истраживача и историчара – објашњава проф. Марјановић-Душанић.

Издање је део пројекта куће „Клио” која је прво објавила „Приватни живот на тлу српских земаља”, у четири тома, са мноштвом аутора, историчара, археолога и историчара уметности.

– Требало је, међутим, приближити тему широј публици у једној књизи због чега су изабрана три аутора за три области: средњи век, нови век и савремено доба.

Др Марко Поповић, између осталог, пише о дворовима владара и пустињском монаштву средњовековне Србије. Нови век је обрадио проф. др Мирослав Тимотијевић који се осврће и на први телефон у Београду 1883, седам година после филаделфијске изложбе на којој је први пут приказан, као и на радњу иришког трговца с краја 18. века који је са мотикама и ашовима продавао и тканине и украсе за одећу.

Савремено доба, тема проф. др Милана Ристовића, приказује 20. век кроз призму логора, живота у рововима, насељавања колониста...

– То су драматични догађаји, два светска рата, индустријализација, све се то одразило на област приватности – каже професор Ристовић.

Забележио је и муке при рађању модерности у Србији, средини у којој је тело дуго била забрањена тема, а први аутор који се позабавио сексуалношћу, др Александар Костић, нападнут за ширење порнографије. Деведесете су само поменуте.

– Те године ће бити проблем за истраживаче који се тиме буду бавили: избеглиштво, имиграција, раздвајање породица: све је то разорило приватни живот.

Неки од трендова с почетка 20. века без проблема описују и данашње доба. Објашњавајући да се интересовање за проститутке у једном месту гасило после неког времена због чега су пребациване на југ, где им се губио сваки траг у неком провинцијском борделу, проф. Ристовић закључује да „овај начин организовања проституције као међународне трговине белим робљем није до данас битније промењен”.

----------------------------------------------

Гимнастика, шта је то

Брига о телу дуго је схватана као бесмислена новотарија. Крагујевчани нису чудом могли да се начуде зашто грађевински инжењер Јован П. Јовановић вежба на вратилу у дворишту, што му је навика остала из студентских дана у Цириху. Они су за згражавањем посматрали како се „озбиљан, породичан човек, одличан стручњак, свако јутро премеће по шипки као циркузанер”.

Политички противници и грађани узимали су његову рекреацију као доказ да са њим „нешто није у реду” када је после Мајског преврата 1903. постао министар грађевине у радикалској влади. Премијер Никола Пашић га је замолио да престане, што је он невољно и учинио.

----------------------------------------------

Снажни, лепи и пијани

Француски калуђер луталица фра Андреа Теве забележио је у делу штампаном у Лиону 1554. да су Словени склони алкохолизму: „Словени су људи висока стаса и обдарени оним што природа може дати да би створење било савршено лепо... Ипак, они су веома склони облапорности и пијанству, тако да им се понекад чини (као што је обично код пијанаца) да виде две ствари уместо једне. Овај порок они понекад приписују хладноћи земље, као што, с друге стране, ток свог живота одређују неизбежном судбином уместо слободном вољом.”