Kako zaštiti žrtve trgovine ljudima

U jednom od postupaka za posredovanje u prostituciji, na ispitivanju u istrazi, istražni sudija je nezainteresovano slušao maloletnu oštećenu, povremeno se javljajući na telefon ili pozivajući nekoga. Njeno izlaganje o načinu na koji je pružala seksualne usluge u salonu za masažu je više puta prekidano na ovaj način, a vrhunac je bio kada je istražni sudija dopustio kolegi (s kojim je, očigledno, imao dogovor da se vide posle ročišta) da ostane u prostoriji.

Devojčici je bilo izuzetno neprijatno što mora više puta da ponavlja iste stvari i to pred potpuno nepoznatim čovekom.

U izlaganju su je ometali i predstavnica centra za socijalni rad i psiholog koji su sedeli iza nje i tiho, ali ometajuće, razgovarali. Punomoćnik oštećene, koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti, ni na šta od navedenog nije reagovao.

Tokom ispitivanja sudija je devojčicu, između ostalog, pitao i zašto je radila u salonu za masažu, a „ne, na primer, brala trešnje“.

Bitno je napomenuti da je devojčica u sud došla veoma uznemirena i sa iščekivanjem da „joj se nešto loše desi, da njoj sude i da je osude“ jer su joj u policiji , nezadovoljni što nije prepoznala okrivljenog, rekli: „Sad si ugasila svetlo na kraju tunela! Sad ćeš ti da odgovaraš za ono što si radila!“.

Čak i kada je suđenje završeno (na pretresu su se stranke u postupku prema njoj odnosile korektno), ona nije zaboravljala na pretnje i strahovala je da joj se, ipak, može desiti da odgovara za ono što je radila, s obzirom na to da je uskoro postajala punoletna, pa se plašila da se po sticanju punoletstva stvari mogu promeniti.

Potpuno je jasno, kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije koje je izdalo publikaciju „Zaštita žrtava trgovine ljudima u krivičnom i prekršajnom postupku“, da neadekvatno postupanje pravosudnih organa prema žrtvi vodi neefikasnom progonu okrivljenog.

– Ukoliko žrtvi ne priđete na pravni način ne možete od nje da očekujete potpun iskaz i potpun doprinos rasvetljavanju krivičnog događaja. Može da se očekuje da se žrtva povuče u sebe, a strah ili neprijatnost će je odvratiti od saradnje ili će njeni rezultati biti nepotpuni. Zbog toga, bi trebalo zaštititi žrtve u pretkrivičnom postupku s obzirom na to da se u pretkrivično postupku ostvaruje prvi kontakt sa žrtvom. U pretkrivičnom postupku žrtva formira stav prema organima krivičnog gonjenja i sudu. Nepravilan odnos državnih organa neretko prouzrokuje da se žrtva povuče u sebe, zatvori, menja iskaz jer nije naišla na razumevanjem ili joj nije pružena adekvatna zaštita – objašnjava Ilić.

– Zato su, tokom mnogobrojnih okruglih stolova i radionica održanih na ovu temu, usvojeni stavovi koji se preporučuju javnom tužilaštvu i istražnom sudiji u kontaktu sa žrtvama trgovine ljudima. Javnom tužiocu se tako, između ostalog, preporučuje da sa žrtvom obavi razgovor kako bi se blagovremeno uspostavio adekvatan odnos. Treba, takođe, utvrditi da li je žrtva trgovine ljudima upućena na neki vid pomoći.

– Najbolje bi bilo da se razgovor sa žrtvom, ukoliko ona pristaje na to, obavi u prisustvu osobe od poverenja, recimo predstavnika nevladine organizacije na koju je žrtva upućena. Ukoliko tužilac prikuplja obaveštenja i od osumnjičenog, to ne bi trebalo raditi u isto vreme, ili u kratkom intervalu. Tačnije, trebalo bi žrtvu i osumnjičenog zvati u službene prostorije u različito vreme da bi se izbegla mogućnost njihovog susreta . Žrtvu bi valjalo upitati da li su joj poznata pravila postupka, reći joj šta može da očekuje tokom postupka i šta se od nje očekuje? Pažljivo joj postaviti pitanja i pružiti joj objašnjenja, ukoliko to zahteva ili ukoliko službeno lice koje obavlja razgovor to prepozna da ona očekuje. Žrtvi bi valjalo predočiti i vidove zaštite koje može da dobije u slučaju da je to neophodno, odnosno koju vrstu zaštite država može da obezbedi njoj i članovima njene porodice – navodi naš sagovornik.

Kada je reč o istražnom postupku, neophodno je da se istražni sudija predstavi žrtvi i objasni joj zbog čega ponovo mora da daje iskaz o onome što joj se dogodilo. I bez predloga javnog tužioca ili same žrtve, trebalo bi razmotriti postojanje okolnosti koje ukazuju da bi žrtvi ili svedoku ili njima bliskim licima svedočenjem bili ugroženi život, zdravlje, sloboda ili imovina većeg obima.

– Istražni sudija ne bi trebalo da poziva sve svedoke u isto vreme, jer i njihovo prisustvo, odnosno susret s njima, može da bude uznemirujući za žrtvu. Ako je moguće, trebalo bi obezbediti posebnu prostoriju u kojoj će žrtva sačekati ispitivanje, kako bi se izbegao susret sa okrivljenim ili njegovim braniocem kako bi se onemogućila bilo kakva verbalna komunikacija s njima. Nikada ne bi trebalo dozvoliti da okrivljeni ili njegov branilac žrtvi postavljaju pitanja neposredno – objašnjava Ilić.

----------------------------------------------

Preporuke

U publikaciji autorki  Slađane Jovanović i Aleksandre Galonje date su preporuke sudijama i tužiocima za zaštitu žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku.

Postupajući sudija trebalo bi, po službenoj dužnosti, da isključi javnost s glavnog pretresa kako bi se zaštitio privatni život učesnika u postupku (žrtve kao svedoka ili članova njene porodice ili zaštite maloletnika). Sudija bi trebalo da vodi računa o disciplini prisutnih, odnosno da ne dozvoli nikakve provokacije, verbalne ili neverbalne... Drugim rečima, neophodno je motriti i reagovati na sva podrugljiva, uvredljiva, provocirajuća pitanja, opaske, komentare, poglede, izraze lica.

Žrtvi, između ostalog, treba objasniti šta znači „pridruživanje krivičnom gonjenju“, jer ona to često ne razume ili to shvata kao da od nje zavisi da li će postupak biti nastavljen, odnosno da li će optuženi biti osuđen. Sudnica treba da bude dovoljno prostrana kako bi se omogućila dovoljna fizička razdvojenost između žrtve i okrivljenog.