"Vilenjaci" ostavljaju zimnicu

U "Vili", jednom od specifičnih obdaništa Predškolske ustanove "Dečji dani", u Gospodar Jevremovoj ulici 20, već dve decenije stasavaju generacije mališana koje se po mnogo čemu razlikuju od vršnjaka iz drugih vrtića. Dečaci i devojčice se od malih nogu ovde bave jedinstvenim stvarima, sami planiraju aktivnosti i uče prave životne vrednosti. Muzika im je bez premca omiljena, pa su zajedno sa vaspitačima snimili i svoj ce-de sa tradicionalnim kompozicijama i numerama koje su vaspitačice napisale, a koji će uskoro ugledati svetlost dana. Uz zvuke muzike sa gitare i klavira, muzikalni mališani svakoga jutra spremno pevaju omiljene pesme. "Vila je deco vrtić bez mane, u njemu provodim bezbrižno dane" himna je kojom rado dočekuju goste, ali osim dečjih pesmica uvek otpevaju i stare srpske melodije "Ječam žela", "Čoban tera ovčice", "Dunje ranke". Kada spremaju predstave, svaki mališan bira ulogu koju želi, a interesantno je da ne vole svi da budu prinčevi i princeze, već da ima mnogo onih koji odlučuju da glume pahuljicu, drvo, sunce ili cvet.

– Na inicijativu Filozofskog fakulteta pre 20 godina je počelo prvo akciono istraživanje u "Vili". Tako je nastao rad po modelu vrtića "Vila", a mi smo nadležnom ministarstvu prosledili elaborat i nadamo se da ćemo sledeće godine uspeti zvanično da zaštitimo projekat. Obdanište je specifično po tome što deca od tri do sedam godina nisu podeljena prema tom uzrastu. Prednost je u tome što se deca mlađeg uzrasta lakše uklapaju družeći se sa starijima, stariji se osećaju važnim, a zajedno grade pravila življenja u vrtiću. Ova deca brže sazrevaju, slobodnija su od drugih mališana i manje su agresivna – istakla je Snežana Nešić, direktor PU "Dečji dani", i dodala da je u vrtić dolazila gotovo polovina vaspitača iz Srbije da se upozna sa ovakvim načinom rada i primeni ga u svojim objektima.

Vrtić oko 80 mališana obožava i zbog toga što ne moraju sve vreme da borave u jednom prostoru, već se sami opredeljuju za bavljenje muzikom, glumom, slikanjem, plesom, istraživanjem ili, možda, kompjuterskom igrom.

Zanimljivo je da je ovo jedinstveno obdanište smešteno u kući koja je sagrađena pre 100 godina i u kojoj je živeo priznati vajar Dragomir Arambašić, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika i autor čuvene fontane "Buđenje", koja se nalazi ispred Paviljona "Cvijeta Zuzorić". Prema nekim podacima, kuća je davne 1924. godine prodata Alkanu Đerasiju, trgovcu i jednom od najbogatijih članova beogradske jevrejske zajednice, a 1980. godine isplanirano je da se preuredi u kutak za najmlađe. Upravo u zastakljenom delu terase, takozvanom istraživačkom kutku, gde se smatra da je čuveni vajar stvarao svoja dela, mali "vilenjaci" seju pasulj, pšenicu, bilje, skupljaju plodove koji oslikavaju svako godišnje doba, a čak su ostavljali i zimnicu. Nije im strano ni da se za tren oka zaslade voćnom salatom, koju sami prave, a, kada je reč o doručku i ručku, ovi mali ljudi sami sebi sipaju u tanjiriće onoliko hrane koliko žele da pojedu. Sami postavljaju sto, mažu na hleb margarin i med, a petogodišnjaci u tome pomažu trogodišnjacima. Budući da u nekim vrtićima klinci dožive šok što moraju da se svlače u pidžame i spavaju, u "Vili" to pravilo ne postoji.

Mališani su sami osmislili šarene ukrase, a napravili su i maketu grada od kartona i zvečke od plastične i kartonske ambalaže. Učestvovaće i u svom tradicionalnom "Danu dobrote", kada će sakupljati igračke i slikovnice i odneti ih vršnjacima bez roditeljskog staranja. Zato nije ni čudno što je većini "vilenjaka" kada odrastu humanost i pomoć drugima uvek na prvom mestu.