Tesna im Srbija

Nedavnim spajanjem požarevačkog "Bambija" i vršačkog "Banata" u konditorskoj industriji Srbije, a posle potpisivanja Ugovora o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA), ni u našem regionu ništa više neće biti isto. Iako je svaki od tih proizvođača pojedinačno dosta jak na domaćem terenu, pogotovo "Bambi", njihovim udruživanjem, koje je mnogo više od pukog zbrajanja kapaciteta i proizvoda, rađa se novi lider u proizvodnji hrane. I sve to, kako za naš list objašnjava generalni direktor Koncerna "Bambi-Banat" Miroslav Miletić, bez menjanja vlasničke strukture i u jednoj i u drugoj fabrici.

Reč je, kako napominje naš sagovornik, o nečem novom u povezivanju istorodnih firmi u Srbiji sa sedištem u Beogradu. Mnogo više od običnih tržišnih igara kakve viđamo u svetu svakog dana. Ne samo u pogledu strategije razvoja, planova proizvodnje ili definisanju zajedničke izvozne politike u narednih nekoliko godina, već mnogo duže i dalekosežnije. Ove dve fabrike, kao koncern, mogu u novim tržišnim okolnostima, da postanu, uz privlačenje proizvođača i u susednim zemljama, prava mala multinacionalna kompanija u našem regionu.

Iako je nova udružena kuća tek registrovana, planovi za iduću godinu već su do detalja utanačeni zahvaljujući strategiji razvoja rađenoj sa čuvenim Mekenzijem. Tržištu će objedinjene fabrike, sa oko 1.400 zaposlenih, ponuditi najmanje 30.000 tona robe ili najmanje petinu ukupne potrošnje konditorskih proizvoda u Srbiji, odnosno četvrtinu domaće konditorske industrije.

Više od trećine robe biće prodato inostranim kupcima. Već 2008. očekuje se proizvodnja od oko 35.000 tona, a vrednost proizvodnje od oko 100 miliona evra. Dvostruko više nego što su te dve kuće, svaka za sebe, stvorile tokom 2005.

Ni te činjenice, po Miletiću, nisu od najvećeg značaja za povezane firme. On mnogo očekuje od uspostavljanja tehničko-tehnološkog balansa u obe fabrike, uvođenju i poštovanju svih standarda kvaliteta, ravnomernom razvoju i jačanju sadašnjih, ali i novih brendova, kao i marketinških aktivnosti. U tom pogledu 2007. treba da bude čvrst temelj budućeg poslovanja. Tim pre što je domaće tržište dosta tesno, a kupovna moć građana zaostaje za susedima, pogotovo u potrošnji slatkiša i poslastica iz proizvodnog programa "Bambija" i "Banata". Sa nešto ubrzanijom rastom standarda i potrošnja poslastica (naročito keksa "plazma") po stanovniku mogla bi da se uveća za kilogram-dva. Razlog više za zajedništvo fabrika i jačanje domaće ponude.

Prema oceni Miletića, i pored otvaranja naših granica i tržišta za stranu robu, jer je konkurencija velika pokretačka snaga, naša država  bi, ipak, trebalo da malo više povede računa o zaštiti interesa svojih proizvođača, ali ne nekakvim administrativnim ili vancarinskim merama. To ne. Mora da pronađe način da podsticajnim merama pomogne svim firmama koje postižu visok suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ne mora to da čini ni kursom evra, koji je trenutno potcenjen, već samo da se ugleda na ono šta rade druge zemlje s čijom se robom naši konditori ipak nose i kod kuće.

– Našoj državi ne može biti svejedno kakav imidž gradi u svetu, a sa njom i mi, kao firme koje na međunarodnu pijacu iznose svoju robu i brendove. "Bambi", na sreću, nema taj problem, ali mnogo šta bi u našoj ukupnoj ekonomskoj razmeni sa svetom bilo lakše i unosnije kada bi se i sama država malo više pokrenula u tom smeru. Time bi, bez svake sumnje, bila i atraktivnija za nove inostrane investitore, ali i za one koji su već kod nas, da više ulažu u razvoj novih proizvoda s kojima možemo lakše u svet – rekao je Miletić.

--------------------------------------------------------------------------

Izbor kao tehničko pitanje

Ponovni izbor za generalnog direktora "Bambija", peti u poslednjih 11 godina, kao i prvi za koncern "Bambi-Banat" Miletić vidi samo kao čisto tehničko pitanje. Najpre kao neizbežnu posledicu onoga što traže novi propisi, a potom i kao verifikaciju mesta "Bambija" i "Banata" unutar velike "Denjub fud grupe" u kojoj su pored ostalih velikih kuća "Knjaz Miloš", ali i sve najveće domaće mlekare, kojima upravlja "Salford". Za Miletića, međutim, izbori za prvog čoveka te kuće su samo nastavak onoga što se i ranije praktikovalo svake godine – da se pred akcionarima polažu računi za ono što je tokom prethodne godine učinjeno i traži mandat za narednu. Njega od svega, ipak, najviše raduje što je na čelu veoma stručnog i efikasnog tima menadžera koji dokazuju da Srbija svojim snagama može da vodi firmu u stranom većinskom vlasništvu.