Širak osuđen za proneveru

Pariz – Sud je juče ustanovio da je bivši francuski predsednik Žak Širak (79) kriv zbog zloupotrebe javnih fondova, a uslovna presuda od dve godine zatvora učinila ga je prvim osuđenim šefom države od nacističkog saveznika maršala Filipa Petena 1945.

Širak nije bio u sudnici kada ga je sudija proglasio krivim zato što je sa znanjem upravljao sistemom preko koga je oko 1,4 miliona evra iz fondova gradske većnice Pariza dato za političke ciljeve u vreme kada je on bio gradonačelnik glavnog grada Francuske.

Na platnom spisku grada vođeno je do 28 aktivista Širakove degolističke stranke Uniji za narodni pokret. Lažni službenici su plate prebacivali na račune stranke, osim u slučaju unuka Šarla de Gola: on je lično raspolagao novcem.

Širak je bio predsednik od 1995. do 2007, a njegovi doktori kažu da pati od neuroloških problema.

Advokati koji su tražili osudu izjavili su da presuda Širaku služi kao podsećanje francuskoj vladajućoj klasi da političari ne mogu nekažnjeno da zloupotrebljavaju pozicije.

***

Presuda i kazna biće pamćeni po nesvakidašnjoj raspodeli uloga u toku suđenja. Javni tužilac tražio je oslobađajuću presudu. Sudsko veće nije uvažilo zahtev – uprkos pritisku Jelisejske palate da se slučaj okonča bez osude bivšeg prvog čoveka Republike.

Uniji za narodni pokret (UMP), čiji je osnivač bio Širak, i stranačkim prijateljima pošlo je za rukom da „otupe” oštricu većine dokaza. Odbačena je optužba da je Širak ucenjivao vlade bivših francuskih kolonija u Africi da daju „doprinos” izbornim fondovima UMP-a.

Širakovim braniocima i pomagačima, ipak, nije uspelo da odvrate sud od izricanja kazne u slučaju pronevere novca iz prestoničke kase. Nije pomogla ni nagodba Širakove stranke sa gradom Parizom: uplatila je gradu odštetu od dva miliona evra.

U Parizu se ističe da je sadašnji predsednik Nikola Sarkozi lično naložio Ministarstvu pravosuđa da „preispita” mogućnost izricanja oslobađajuće presude. Javno tužilaštvo je, potom, zatražilo oslobađajuću presudu za počinjena dela za koje zakon predviđa kazne do deset godina zatvora i globu do 150.000 evra.

Tako je došlo do paradoksa: jedini preostali tužilac bila je Agencija za borbu protiv korupcije, dok su optuženog branili i  advokati i javni tužilac.

Argumenti po kuloarima nisu bili usredsređeni na pitanje krivice, već na prestiž Francuske. Širakovi branioci zahtevali su očuvanje časti čoveka koji je četrnaest godina bio predstavnik dostojanstva Republike.

Prevagnuo je protivargument da je i bivši ministar spoljnih poslova Alan Žipe pravosnažno osuđen na 14 meseci zatvora i na oduzimanje pasivnog biračkog prava, po istom predmetu: „Zakon važi za sve, pa i za bivšeg predsednika države”, naglašeno je u obrazloženju presude.

M. K.