Ширак осуђен за проневеру

Париз – Суд је јуче установио да је бивши француски председник Жак Ширак (79) крив због злоупотребе јавних фондова, а условна пресуда од две године затвора учинила га је првим осуђеним шефом државе од нацистичког савезника маршала Филипа Петена 1945.

Ширак није био у судници када га је судија прогласио кривим зато што је са знањем управљао системом преко кога је око 1,4 милиона евра из фондова градске већнице Париза дато за политичке циљеве у време када је он био градоначелник главног града Француске.

На платном списку града вођено је до 28 активиста Ширакове деголистичке странке Унији за народни покрет. Лажни службеници су плате пребацивали на рачуне странке, осим у случају унука Шарла де Гола: он је лично располагао новцем.

Ширак је био председник од 1995. до 2007, а његови доктори кажу да пати од неуролошких проблема.

Адвокати који су тражили осуду изјавили су да пресуда Шираку служи као подсећање француској владајућој класи да политичари не могу некажњено да злоупотребљавају позиције.

***

Пресуда и казна биће памћени по несвакидашњој расподели улога у току суђења. Јавни тужилац тражио је ослобађајућу пресуду. Судско веће није уважило захтев – упркос притиску Јелисејске палате да се случај оконча без осуде бившег првог човека Републике.

Унији за народни покрет (УМП), чији је оснивач био Ширак, и страначким пријатељима пошло је за руком да „отупе” оштрицу већине доказа. Одбачена је оптужба да је Ширак уцењивао владе бивших француских колонија у Африци да дају „допринос” изборним фондовима УМП-а.

Шираковим браниоцима и помагачима, ипак, није успело да одврате суд од изрицања казне у случају проневере новца из престоничке касе. Није помогла ни нагодба Ширакове странке са градом Паризом: уплатила је граду одштету од два милиона евра.

У Паризу се истиче да је садашњи председник Никола Саркози лично наложио Министарству правосуђа да „преиспита” могућност изрицања ослобађајуће пресуде. Јавно тужилаштво је, потом, затражило ослобађајућу пресуду за почињена дела за које закон предвиђа казне до десет година затвора и глобу до 150.000 евра.

Тако је дошло до парадокса: једини преостали тужилац била је Агенција за борбу против корупције, док су оптуженог бранили и  адвокати и јавни тужилац.

Аргументи по кулоарима нису били усредсређени на питање кривице, већ на престиж Француске. Ширакови браниоци захтевали су очување части човека који је четрнаест година био представник достојанства Републике.

Превагнуо је противаргумент да је и бивши министар спољних послова Алан Жипе правоснажно осуђен на 14 месеци затвора и на одузимање пасивног бирачког права, по истом предмету: „Закон важи за све, па и за бившег председника државе”, наглашено је у образложењу пресуде.

М. К.