Srpsko nasleđe ne može biti osporeno sporazumom

Prema oceni naši stručnjaka Sporazum o zaštiti i očuvanju nekih kulturnih dobara koji su potpisale državna sekretarka Hilari Klinton i predsednica Kosova Atifeta Jahjaga, međudržavni je bilateralni sporazum između vlade SAD i Kosova – države koju su priznale Sjedinjene Američke Države. Na potpisivanje takvih sporazuma treća strana ne može da utiče, kao što ni takvi sporazumi ne mogu da utiču na način međunarodnog regulisanja kulturnog nasleđa, niti vlasništva nad određenim kulturnim dobrima. Prema konvenciji Uneska o kulturnoj baštini, kulturno nasleđe nešto je što pripada državi na čijoj se teritoriji nalazi, a vlasništvo nad njim može da bude u nadležnosti i drugih institucija, kao što je u ovom slučaju Srpska pravoslavna crkva. To ne može da bude osporeno nijednim bilateralnim sporazumom.

Hilari Klinton u svom obraćanju odlučno je potvrdila „da je kulturnonasleđekao multietničko, multireligiozno, multinacionalno, neophodno očuvatii to bez diskriminacije, i da je obaveza američke vlade da očuva ukupno kulturno nasleđe na Kosovu”, a ne nasleđe Kosova, kako to neki uporno žele da nazovu. To znači da postoji obaveza da bude očuvano hrišćansko, muslimansko, jevrejsko, srpsko, kao i albansko nasleđe, kako jeizjavila Klintonova.

Sredstva za obnovu i očuvanje kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji, koja su data takozvanoj vladi Kosova ne mogu biti utrošena bez pune i direktne saradnje savlasnicima imovine idobara, tj. sa Srpskom pravoslavnom crkvom i nadležnim stručnim institucijama Srbije, odnosno Zavodom za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, upravo onom ustanovom koja u saradnji sa Uneskom, posebno sa Komitetom za svetsku baštinu Unesko, radi na obnovi ugroženih spomenika na listi Svetske kulturne baštine.

Prema oceni upućenih,neodrživa je tvrdnja iz izjave Jahjage, datanakon potpisivanja pomenutog sporazuma, prema kojoj su navodno očuvani spomenici i manastiri svedočanstvo o zajedničkom vekovnom suživotu na Kosovu, kada se zna da je posebno u periodu nakon 1999,a posebno tokom pogromaiz marta 2004. do danas, na Kosovu i Metohiji oštećen veliki broj srpskih spomenikapravoslavne kulture, posebno manastira, crkava i grobalja, o čemu svedoče i zvanični izveštaji međunarodnih organizacija kakva je i OEBS.

„Republika Srbija nastaviće da se stara o očuvanju dobara na teritoriji čitave države, jer je to pravo i obaveza Srbije kao strane ugovornice Konvencije Uneska o zaštiti kulturne i prirodne baštine, i to u saradnji sa nadležnim telima ove organizacije i konvencije. S druge strane, pitanje statusa i očuvanje naših spomenika kulture na Kosovu i Metohiji na dnevnom su redu pregovora Beograda i Prištine, pod okriljem EU, i ma koje rešenje da bude dogovoreno ne može biti dovedeno u pitanje bilateralnim sporazumima”, kažu u Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije.

M. V.