Povlačenje tužbi na dugom štapu

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Među prvim temama koje se spominju u popisu aktivnosti nove političke vlasti u Hrvatskoj jeste mogućnost povlačenja međusobnih tužbi za genocid između Hrvatske i Srbije, ali zasad, kako se procenjuje, nije izvesno da će se to uskoro dogoditi.

Buduća ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić je najavila spremnost nove vlade da pregovara o tom osetljivom pitanju, što je prethodna vlada HDZ-a, s Jadrankom Kosor na čelu, u potpunosti odbacivala. Ona je rekla da ako se oko nestalih, opljačkane imovine i ratnih zločina Hrvatska i Srbija uspeju dogovoriti na nivou međudržavnog sporazuma, onda, po njenom mišljenju, treba staviti na dnevni red i pitanje uzajamnih tužbi za genocid. S tim se odmah složio i predsednik Ivo Josipović, dodavši da je „uvek bolje stvari rešavati dogovorom nego tužbom, čak se i puno više toga može rešiti”.

Reagovala je i čelnica HDZ-a Jadranka Kosor najavljujući da će se sada iz opozicije „žestoko boriti protiv povlačenja tužbe”. Po njenom tumačenju, „tužba je zbir istorijskih činjenica, sve ono što nam se dogodilo od Vukovara do Škabrnje i mi nećemo dozvoliti da se istorija revidira”.

Pusićeva je, međutim, juče elektronskom „T-portalu” rekla da je inicijativa o postizanju međudržavnog sporazuma sa Srbijom i potencijalnom povlačenju tužbi za genocid „dugoročna”.

„Nema razgovora o povlačenju tužbe pre nego što se pozitivno za obe strane reše sva tri temeljna otvorena pitanja (pitanje nestalih, opljačkane imovine i optužbi za ratne zločine). Ova tema je od izuzetne važnosti, ali zbog kompleksnosti i osetljivosti mogu proći i godine pre njenog rešenja. Dugoročno, povlačenje tužbe, uz prethodno zadovoljenje otvorenih pitanja, sledeće generacije rešava tzv. sukoba niskog intenziteta”, kaže Vesna Pusić.

Drugim rečima, zasad se ništa bitno nije promenilo u rezonovanju o ovoj temi, jer takva mogućnost i preduslovi koji se traže od Srbije istaknuti su i pre nekoliko godina iz istog političkog miljea. Jedina je razlika što je sada na vlast došla politička grupacija, koja je za razliku od prethodne, voljna da pregovara o sudbini tužbe za genocid, ali to – kao što se vidi i iz najnovijih reči Pusićeve, opipljivo ne približava dan kada bi eventualno njihovo povlačenje moglo da se zaista i desi.

O tome govori i jučerašnja izjava bivšeg ministra spoljnih poslova (u vladi Ivice Račana) iz SDP-a Tonina Picule, koji smatra da „hrvatska tužba za genocid ne treba i neće biti prva stvar koju će Beograd i Zagreb rešavati”.

„Imamo dosta otvorenih bilateralnih pitanja, pri čemu prethodna vlada u poslednjoj godini dana nije bila osobito efikasna, a odnosi su čak bili i zategnuti. Otvorena pitanja nisu se rešavala i sigurno je da ima još važnih tema gde se može napraviti pomak. Za ovo trenutno ne vidim velikih mogućnosti”, kaže Picula i podseća da je još u vreme njegovog mandata osnovana Međudržavna diplomatska komisija, ali se u poslednjih deset godina na tom planu ništa nije uradilo.

Još je skeptičniji profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Vlatko Cvrtila, inače savetnik bivšeg predsednika Mesića i premijerke Kosor, koji smatra da „nije izvesno da bi se sporazumom mogle rešiti stvari koje su zapravo osnova tužbe – optužba za agresiju na Hrvatsku i počinjeni genocida”.

„Kako ćete to regulisati sporazumom, hoće li Srbija priznati agresiju? Nije mi u potpunosti jasno kako bi se regulisala ta materija u međudržavnom sporazumu. To bi trebalo objasniti”, kaže Cvrtila.

Radoje Arsenić