Sukobi u strankama – normalni pred izbore

U vreme pred izbore, kakvo je sada, uvek ima histerije, svađa u strankama i među strankama, prebega iz jedne partije u drugu… Neki mediji su tvrdili da su lider SNS-a Tomislav Nikolić i njegov zamenik Aleksandar Vučić u svađi, što su oni demantovali. Ipak, Vučić je izjavio da SNS može da uđe u koaliciju sa SPS-om ali da on neće ući. Nikolić nije bio tako strog prema socijalistima, kao njegov zamenik. Ako je jedna velika stranka u problemu, onda mora biti i druga. Usledila je priča sa zatvorene sednice Glavnog odbora DS-a na kojoj je gradonačelnik Dragan Đilas navodno tražio smenu ministra inostranih poslova Vuka Jeremića. Ispostavilo se da nije bilo baš tako, već da je Đilas samo izneo svoje mišljenje o radu ministra bez pominjanja ostavke. Ni SPO nije mimoišao talas nerazumevanja, pa je ministar za dijasporu iz ove stranke Srđan Srećković podržao politiku vladajuće stranke o Kosovu, a ne SPO-a i LDP-a koji su svoje stavove plasirali kroz Pokret „Preokret”.

Prvi prebeg u predizbornom roku je Hristos Aleksopulos, čelni čovek Socijaldemokratske partije za region Pomoravlja i predsednik Opštinskog odbora Ćuprija, koji je pristupio novoosnovanoj stranci Socijaldemokratskom savezu. Sledio ga je Gradski odbor SDP-a u Jagodini na čelu s Miroslavom Isailovićem i 250 članova ove partije koji su takođe pristupili su SDS-u.

„Pokušaj uvida u interna zbivanja u partijama neizbežno se sudaraju s težnjom tih organizacija da u javnosti formiraju o sebi predstavu kao o harmoničnim celinama, zbog čega ljubomorno kriju podatke o unutrašnjim napetostima i razmiricama. Zid ćutanja oko svih unutrašnjih sporova, dovodi do toga da šira javnost uglavnom saznaje o dubokim raskolima post festum. Do toga dolazi kada bljesak internih raskola koji su se oteli kontroli otkrije dubinu i trajnost internih podela ili kada gubitnička (često iz partije isključena) strana odluči da o predmetu spora informiše javnost. Tada kao mehur od sapunice, nestaje privid o potpunom jedinstvu partije”, definiše iluziju harmonije u strankama Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija”.

„Bezrezervno prihvatanje svih partijskih opredeljenja i identični interesni prioriteti svih članova su idealni zahtevi koje je u praksi nemoguće ostvariti, naročito ako se radi o partijama s više hiljada, desetina hiljada ili stotina hiljada članova. Zbog toga je idilična predstava partije kao beskonfliktne zajednice neistinita, jer se unutar određene partije odvijaju intenzivni procesi saradnje i sukoba između različitih organa i tela ili između pojedinih grupa članova i rukovodilaca”, napisao je Goati u knjizi „Političke partije i partijski sistemi”.

I Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, potvrđuje da se svađe unutar stranaka kriju, a naročito u predizborno vreme. „Pred izbore se ne pozicioniraju samo stranke međusobno nego se pozicioniraju i kadrovi unutar stranaka. Pred izbore u strankama vlada napetost – kao u timu pred trku – pa nije ni čudo što dolazi do nepredvidivih situacija. To je vreme kada se sagledava ko su bili najbolji i najuticajniji članovi u partijama, što svakako nije isto kao u vreme između dva izbora. I ako postoji rivalstvo, a ono uglavnom postoji, dolazi do svađa i raskola.”

Korać kaže da na našoj političkoj sceni ima sukoba koji su izazvani veštački, odnosno izvan stranke, i da je to ružni deo izborne kampanje.

Slobodan Vuksanović, sada profesor univerziteta, bivši je političar, poslanik i ministar koji je promenio nekoliko stranaka. Počeo je od DS-a a završio s DSS-om. On kaže da svađa i raskola nema samo pred izbore, ali je činjenica da ljudi u strankama pred izbore postaju nesigurni i počinju da se ponašaju kao da sve kreće od nule jer ne znaju na kojoj poziciji će ostati. „Pred izbore postaju nervozni i počinju da se svađaju.”

„Kada je stranka na vlasti svi unutar nje imaju svoja zaduženja i nisu uskraćeni, pa je povoda za svađu mnogo manje. Najviše svađa je u stranci kada nije na vlasti. Tada su ljudi uskraćeni i mnogi smatraju da im u stranačkom redu smeta baš neko do njih ili na višoj poziciji. Ja sam se svađao u strankama, ali je moj primer iracionalan, jer sam drugu rekao da mi nije drug – što je bila iracionalna mladalačka glupost. Politika nosi i puno emocija i strasti”, kaže Vuksanović i objašnjava da se u stranci mora igrati u timu jer samo on pobeđuje. „Ne možeš biti Nemanja Vidić ako ne igraš u Mančester junajtedu. Iako Vidić nije prva violina u tom timu, on igra u njemu i zato je popularan. Kao pojedinac ne bi mogao da dostigne takvu popularnost. Tako je i u strankama.”