Novosađani iz srednjeg paleolita

Novi Sad – Malo je mesta u Evropi gde se u kontinuitetu može sagledati celokupna ljudska prošlost. Jedno od takvih je Petrovaradinska tvrđava, Laička javnost poznaje njen srednjovekovni period, kada su ovde boravili ugarski kraljevi Andraš III, Karlo Robert, Sigismund, pa Matija Korvin,koristeći jekao utvrđeno sklonište i mesto za odmor. Ili onaj nešto kasniji period, u vreme austrijskog cara Leopolda I i kneza Kroja, ipočetka gradnje (1692) fortifikacije kakva i danas stoji na steni iznad Dunava.

Manje se zna da je na Petrovaradinskoj tvrđavi, prilikom zaštitnih arheoloških istraživanja koja su počela pre nekoliko godina i još traju, otkriveno višeslojno nalazište s kamenim artefaktima koji pripadaju ljudima poslednjeg ledenog doba – neandertalcima, i spadaju u najstarije arheološke ostatke u Srbiji (srednji paleolit).

– Na naše veliko iznenađenje, pored uobičajenih perioda boravka čoveka na ovom mestu, pojavilo se nešto što južna Evropa ne poznaje. To je otvoreno paleolitsko naselje na vrhu brda. Da li je to pravo naselje ili nešto drugo, istraživanja još ne pokazuju. U svakom slučaju, na ovom prostoru boravi čovek najmanje 15.000 godina, a možda i više – kaže arheolog Muzeja grada Novog Sada Radovan Bunardžić.

Kada se na paleolitskim nalazištima nađe stotinak alatki, ulomaka, odbitaka koje čovek proizvede, ono se smatra veoma bogatim. Za tri godine Petrovaradinska tvrđava je dala sedam i po hiljada predmeta, što je fascinantno. Zašto se tek u 21. veku počelo sa istraživanjem ovako bogatog nalazišta?

– Hronična bolest je nedostatak sredstava. Sticajem okolnosti i stručnjaci su bili krivi, jer je jedna nesmotrena opaska 1959. godine da Petrovaradinska tvrđava nema arheologije, da se nema šta iskopavati, dovela dotle da ona ostane mimo svih istraživanja trideset godina. Kada je pucanje bedema tvrđave otišlo toliko da je bilo neophodno uraditi sanaciju, gradska uprava je odobrila sredstva, a u okviru toga, kako zakon propisuje, počeli su i zaštitni arheološki radovi – objašnjava nam Bunardžić.

– Tragova starijeg paleolita nema (od 2,6 miliona do 128.000 godine p. n.). I ovo nam je mnogo – nastavlja kroz smešak arheolog Bunardžić. – Za sada smo došli do prostora na kojem čovek radi, ali još nismo našli gde prebiva. Tamo je onaj drugi deo odgovora koji mi za sada čak ni ne naslućujemo. Uslovi za život nisu bili jednostavni. On je bio potpuno nag, bos, kiša, zima... Morao je da ima negde sklonište. Ova stena za sada ne daje elemente da ima nekih pećina, potkapina, gde je čovek mogao da se sklanja.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorena su tri paleolitska nalazišta od kojih je jedno u samoj zgradi starog Arsenala, danas zgradi Muzeja grada Novog Sada, gde su iskopavanja počela ovoga proleća. Međunalazima uglavnom se javljaju odbici, postruške, retuširani odbici inazupčano oruđe. Preovlađujuartefakti od belog kremena koji jepo svemu sudeći dobavljan iz bližegokruženja, ali i od crvenog jaspisa,zelenog, žutog i crnogkvalitetnog kremena. Slične alatke,samo nešto manjih dimenzija,česte su u srednjopaleolitskim kulturama na severu Karpatske kotline i zapadusrednje Evrope.

– Sada su u istraživanja uključeni stručnjaci iz skoro cele Evrope kako bismo pokušali da razjasnimo još jedan detalj iz prošlosti našeg podneblja, a to je vreme stvaranja lesova, formiranja tla ovakvog kakvo danas poznajemo. Paleolitskog čoveka nalazimo na ogoljenoj steni, što bi moglo da znači da je on ovde bio i dok tih kataklizmičnih događanja nije bilo. To je možda i jedan od najvećih rezultata za grad Novi Sad, jer praktično imamo prisustvo čoveka sve vreme od nastanka današnjeg oblika Vojvodine – ističe arheolog Radovan Bunardžić.

-----------------------------------------------------------

Zgrada Arsenala

Ova zgrada je izgrađena 1757. godine, unutar austrijske tvrđave, na mestu gde su prethodno bili praistorijsko zemljano utvrđenje, rimska tvrđava Kuzum (Cvsvm), utvrđeni srednjovekovni samostan monaha Cistercita i srednjovekovna tvrđava sa kraljevskom palatom. Pored svih zidanja, rušenja i prekopavanja, skoro na njenoj celoj površinisačuvan je moćan kulturni sloj. Upravo na prostoru gde se nalazila srednjovekovna manastirska crkva posvećena blaženoj Devici Mariji nalazi se sloj neporemećenog lesa s brojnim paleolitskim nalazima, objašnjava Radovan Bunardžić.