Zbog cene – krajputaši

U prometu placeva baš važi osnovni ekonomski zakon ponude i tražnje! To tvrdi i dokazuje Vlada Mihajlović, direktor prodaje agencije Sigma. On navodi da su najčešći kupci placeva oni kojima se dogodilo deljenje porodice. Tu neminovno sledi prodaja većeg stana, kupovina manjeg, a za preostali novac se kupuje plac da bi se u (bliskoj) budućnosti otpočela gradnja. Kaže da na obodu prestonice može da se kupi ar placa po ceni od 4.000 do 5.000 evra: prevashodno misli na Kumodraž, Mirijevo, Višnjičku banju, Jajince... Što dalje od puta (čitaj – asfalta) i infrastrukture, to je cena niža. Surovo pravilo, ali je tako.

– Zbog prilično visoke cene, kupci se uglavnom odlučuju za mali plac i, kad naprave kuću, bukvalno nemaju gde da se okrenu ili da suše veš... Ali, tada je kasno – kaže Mihajlović.

U Beogradu je najčešće plac vlasništvo države, pa da bi korisnik preneo pravo korišćenja nekom drugom mora da se sačini ugovor o prenosu prava, ali za to je neophodna i saglasnost opštinskog organa. U praksi je to najčešće moguće dobiti, ali iz predostrožnosti uvek treba prvo obezbediti opštinsku saglasnost pa tek onda plac nuditi novom korisniku. Kod prodaje placeva gde prodavac ima vlasništvo, neophodna je i izjava međaša, onih koji imaju pravo preče kupovine, da nisu zainteresovani za kupovinu.

Placevi su posebno postali interesantni posle donošenja Zakona o hipoteci kojim je omogućeno uzimanje hipotekarnih stambenih kredita i za objekte u izgradnji, što ide naruku građanima koji žele da sagrade vlastitu kućicu. Da ne čuju komšije koje im "hodaju po glavi", svađaju se, pevaju, da ne zavise od toga kada će im gradska toplana pustiti grejanje i na koliko stepeni, da li će svi da plate zajedničke troškove održavanja... već da sami mogu da utiču na komfor i troškove stanovanja. I – da prođu jeftinije gradeći u vlastitom aranžmanu. Čak je u poslednje vreme uočeno da, kao pečurke posle kiše, niču montažne kuće koje su zbog cene "montiranja" jeftinije i prikladnije kao brzo rešenje stambenog pitanja, iako je za takve objekte lakše doći do građevinske nego do upotrebne dozvole – najčešće je reč o stranim proizvodima koji kod nas tek treba da dobiju atest.

Za izgradnju kuće, rekosmo, mora da se obezbedi građevinsko zemljište, čija cena varira od grada do grada i od lokacije do lokacije. Agenti za promet nepokretnosti kažu da su najskuplji placevi u gradu ili na atraktivnim lokacijama, poput beogradskog Dedinja, Vračara ili novosadskog Telepa: cene su najčešće od 3.000 evra, pa i do 80.000 (Dedinje kao uzdah i cilj mnogih...), a neki su i skuplji. U ponudi su lokacije s izgrađenom infrastrukturom ili bez nje, a u gradu se uglavnom oglašava prodaja starih kuća, koje su šifra za slobodne građevinske parcele, jer ih investitori najčešće ruše i grade zgradu sa više stanova. Osim potražnje placeva za stambenu izgradnju, raste i tražnja za placevima za industrijske objekte. Kraj autoputa Beograd–Šid, pa kraj Novosadskog puta, jagma je za "krajputašima".

Nedeljko Malinović, direktor agencije Legat koja je upravo dobila priznanje da je srpski brend u branši, potvrđuje da su placevi sve traženiji. Takozvano komunalno opremanje placeva određuje i cenu i tražnju.

– Kod kvantaške pijace po kvadratnom metru treba platiti opštini oko 24.000 dinara, a, recimo, u industrijskoj zoni kraj Šimanovaca, opština Pećinci naplaćuje samo 500 dinara. I onda je jasno što se Pink, Donkafe i ostale velike firme sele tamo i grade objekte za rad i proizvodnju. S druge strane autoputa, opština Stara Pazova takođe je generalnim planom odvojila hektare i hektare za industrijsku zonu. Tu već Milšped pravi magacine i skladišta a i druge velike firme se spremaju da tamo "isele" pogone.

I tu treba poznavati propise. Jer, dešava se da ljudi kupuju poljoprivredno zemljište nadajući se da će mu, zahtevom opštini, promeniti namenu u građevinsko; a tu je zakon jasan: namenu može da menja samo organ lokalne samouprave, a ne pojedinac, tako da se dešava da račun može da bude bez krčmara.

--------------------------------------------------------------------------

Placevi u Srbiji

U Aranđelovcu, samo kilometar od centra (dozvoljena gradnja, struja i voda), cena u oglasima je 250 evra po aru. Ispod Avale, u selu Pinosava, plac od pet ari prodaje se po 1.500 evra za ar. U Jajincima, nešto bliže prestonici, cena dostiže i 2.000 evra po aru. S druge strane glavnog grada, u Kaluđerici, kod "Tri tiganja", 8,5 ari može da se pazari za 25.000, pa i niže, ako se "žive" pare izvade na videlo. Takođe u Kaluđerici, u blizini "Tri tiganja", na putu za Institut, šest ari, pored asfalta, u blizini voda i struja, prodaje se za 1.800 evra po aru.

A u Kotežu, preko Dunava, na vojvođanskoj strani, plac sa vodom i strujom u blizini, prodaje vlasnik (što je, valjda, bitno) za samo 1.250 evra po aru. Kumodraž, blizina crkve, 21 ar, pored asfaltnog puta, struja i voda pored placa, bogami, po 6.000 evra za ar.

U Krnješevcima, 30 kilometara od Beograda, na autoputu Beograd–Zagreb, stambeno-poslovna zona, 132 ara prodaju se za 70.000 evra. Malo dalje od Beograda, u Gučevu, kod Banje Koviljače, u blizini motela, nudi se 60 ari, sa pogledom na Drinu, dozvoljena gradnja, za samo 150 evra po aru. U Smederevu, naselje Jugovo (ispred petlje, pogled na Dunav, između puta i šume), 12 ari prodaje se za 1.300 evra po aru. Pravilo koje nismo mi izmislili: što dalje od glavnih puteva, to jeftinije...