Kreditori pritiskaju Grke

Od našeg dopisnika

Atina– Svaka poseta „trojke” međunarodnih kreditora za Grke se pretvara u noćnu moru.

Za mesec dana, poručili su eksperti EU, MMF-a i Centralne evropske banke, vlada Lukasa Papadimosa mora da uštedi dodatne dve milijarde evra ili se dovodi u pitanje novi paket mera pomoći.

Kako i odakle „namaći” milijarde, ne kažu, ali su tokom posete konstatovali da novi porezi više ne dolaze u obzir, da su razgovori korisni, da ima napretka, ali da je rano govoriti kako će se završiti i hoće li biti ispunjeni svi uslovi za dobijanje novog paketa pomoći od 90 milijardi evra.

Neće ih biti ukoliko se ne sprovedu tražene reforme i mere štednje. „Veoma je važno da vlada to shvati i da preduzme neophodne korake do naredne posete ’trojke’ sredinom januara.”

Bez rezultata je ostao pokušaj ministra finansija Evangelosa Venizelosa da se pitanje ušteda nove dve milijarde evra prenese na novu vladu koja će biti izabrana posle vanrednih izbora u februaru. Tim pre, rekao je, što je budžet za 2012. usvojen i predviđa smanjenje javne potrošnje za pet milijardi i uštedu od 3,6 milijardi evra kroz sakupljanje poreza.

„Trojka” je bila neumoljiva i traži da dodatne dve milijarde evra budu garancija i sredstva kojima će se raspolagati upravo do izbora.

Novi pritisci su povod ozbiljnih neslaganja među ministrima koalicione vlade jer, bez obzira koje su partijske boje, svima je jasno da harač koji se traži od naroda postaje neizdrživ.

Problem je što je vrlo kratak rok u kome moraju da se završe pregovori oko otpisivanja grčkog duga, jačanja bankarskog sistema i rekapitalizacije banaka – što predstavlja jezgro sporazuma od 26. oktobra o paketu evropske pomoći od 130 milijardi evra.

Vlada pokazuje znake nervoze jer mora da odluči da li će se bespogovorno složiti oko dopunskih mera štednje i obezbeđivanja dodatne dve milijardi evra ili će odmah biti raspisani vanredni izbori.

Sve je više ministara i političara koji smatraju da bi vladi trebalo produžiti rok i dati šansu da do kraja sprovede započeti posao.

Premijer upozorava da se Grčka nalazi u „najdubljoj recesiji“ i da je pred njom težak period, ali da ne namerava da uvodi nove poreze  i da dodatno smanjuje plate i penzije.

Eksperti „trojke” tražili su smanjenje javne potrošnje, a to će u narednom periodu značiti zatvaranje niza državnih agencija, instituta i organizacija, što će do kraja 2015. rezultirati otpuštanjem 150.000 radnika.

U Grčkoj je bez posla preko 800.000 ljudi, a 24 odsto njih su mladi. Zabrinjava činjenica da pola miliona nezaposlenih više od godinu dana ne mogu da nađu nikakav posao i da će procenat nezaposlenosti iduće godine porasti sa 17,7 na 19 odsto.

Na poslednjim pregovorima sa ekspertima utvrđeno je dodatno i, navodno, konačno smanjenje penzija koje će u globalu – od momenta uvođenja mera štednje – u nekim penzionim fondovima kao što su pošte i medicinski radnici biti 45 odsto, a u fondu penzionera organizacija iz sfere šopinga i turističkih organizacija, čak 65 procenata.

Prema informacijama Grčke crkve, broj onih koji stoje u redu za besplatnu hranu u javnim kuhinjama porastao je za 40 odsto. Mnogi penzioneri svoja primanja daju nezaposlenoj deci, a sami stoje u redu za jedan obrok dnevno.