Samo još jedan krug za Angelu

Još jednom lepom vešću završava se ova uspešna filmska godina Anđele Gregović. Austrijska filmska akademija upravo je objavila listu nominacija za 2012. godinu, na kojoj se našlo i ime ove Beograđanke koja živi i radi u Beču.

Sa još dve glumice, u konkurenciji je za nagradu za glavnu žensku ulogu. Mlada Anđela igra Angelu u filmu „Brand” Tomasa Rota, a među trojicom nominovanih kolega takođe je i njen znatno stariji partner Jozef Birbihler, tumač naslovnog lika u ovom filmu. Laureati Austrijske filmske nagrade, kako se zvanično zove ovaj mali „oskar” iz našeg nekadašnjeg susedstva, biće poznati 27. januara, na ceremoniji koja će se održati u bečkom Filmskom gradu.  

Uspeh Anđele Gregović je veći ako se zna da se radi o glumici-početnici, barem kad je reč o onim najvećim ulogama. Ona je, u stvari, sa nekih bliskih umetničkih područja (muzika, režija) dospela u svet glumaca. Njeno glavno radno mesto je predavač performansa na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, u koji je došla posle studija u Beogradu i Italiji.

„Moja glumačka iskustva bila su sasvim mala pre nego što ću dobiti ulogu Angele negovateljice, za koju sam se morala mesecima pripremati, glumeći u bolnicama čas zaposlenu osobu čas pacijenta. A u filmskoj priči ja negujem bolesnu ženu pisca Branda, u koju će se on zaljubiti, i ta njihova afera pokreće čitav dramski vrtlog u kome su i ljubomorni muž, i policijski komesar, i sveštenik...”, ukratko nam je „prepričala” ovaj svoj film.

„Brand” je, inače, jedan od 25 igranih i 13 dokumentarnih filmova koji konkurišu za nagradu o kojoj odlučuje 200 članova Austrijske filmske akademije. Za partnera Jozefa Birbihlera, koji igra Branda, treba naglasiti kako je on danas jedan od najvećih nemačkih pozorišnih i filmskih glumaca, da je bio partner i Žilijet Binoš, da je igrao u filmu „Bela traka” (Zlatna palma, Zlatni globus i još neka „zlata” na evropskim festivalima 2009) Mihaela Hanekea, u „Staklenom srcu”  Vernera Hercoga i mnogim drugim vrednim ostvarenjima.

Čini nam se da je ovo i prilika da podsetimo kako je austrijska kinematografija prosto procvetala posle 2000. godine. U to se, delom, naša publika mogla uveriti na revijama novog austrijskog filma prikazivanim u više gradova Srbije. Zemlja koja je svojevremeno podarila Holivudu rediteljska imena koja su krupnim slovima upisana u njegovu istoriju – Lang, Cineman, Preminger, Vilder, danas se može pohvaliti jednom zaista zapaženom evropskom produkcijom. U filmskoj industriji te zemlje je oko 7.000 zaposlenih, a njen obrt u prošloj godini iznosio je oko 700 miliona evra.

Spisak naslova koji najbolje reprezentuju ovu kinematografiju zaista je dugačak. Osim pomenute „Bele trake”, na vrhu tog spiska svakako su i „Falsifikatori” Štefana Ruzovickog („Oskar” za strani film 2008.); pomenutom Hanekeu „Zlatnu palmu” (2009) uručila je Izabel Iper koja je istu nagradu dobila u Kanu 2001. za ulogu u njegovom filmu „Pijanistkinja” (po romanu nobelovke Elfride Jelinek), koji je u svetu videlo oko dva i po miliona gledalaca. Lepe uspehe u Kanu i Veneciji imao je i Urlih Zajdl, sa filmovima „Uvoz/izvoz” (2007) i „Pasji dani” (2001), letos je Zajdl bio zvezda festivala u Motovunu (nagrada i retrospektiva), Karl Markovics je osvojio „Srce Sarajeva” sa filmom „Disati”, Markus Šlajncer, u oktobru, „Zlatna kolica” u Zagrebu, sa „Mihaelom”, koji je nedavno prikazan i na Festivalu autorskog filma u Beogradu. Ovo poslednje najsvežija je slika prisustva novog austrijskog filma u ovom regionu, što je za – kapu dole.

A i razlog više da Anđeli Gregović, i njenoj Angeli, još čvršće držimo prste – u januaru.