Neuhranjenost je opasna

Neuhranjenost, ili pothranjenost je stanje koje nastaje usled nedovoljnog ili nepravilnog unosa energije i hranjivih materija. Postoji više uzroka neuhranjenosti: nepravilna, neredovna i neizbalansirana ishrana, problemi sa varenjem  tj. apsorpcijom hranjivih materija. Uzrok mogu biti i određena oboljenja koja utiču na pojavu pothranjenosti.

U dijetetskoj praksi neuhranjenost se često javlja kao posledica primene loših, popularnih dijeta koje su kalorijski veoma restriktivne. Unos hrane kada se osoba pridržava pogrešnog režima je često nepravilan i nedovoljan.

Ovakve restriktivne dijete najčešće praktikuju mlade devojke, koje nisu svesne koliku štetu nanose svom organizmu. Umesto da povećaju potrošnju energije, one uzimaju manje kalorija, a gladovanje vodi u iscrpljivanje organizma i povećava opasnost od infekcija i raznih bolesti. Pored nedostatka kalorija, koji je očigledan, javlja se i deficit u vitaminima, avitaminoze, a neuhranjenost dalje vodi ka opadanju imuniteta i slabljenju rasta kod dece. Gladovanje, pored pomenutog, ima uticaj i na zaostajanje u mentalnom razvoju, što je trajna posledica. Nedostatak nekog vitamina, na primer vitamina Ce, može dovesti do skorbuta.

Osnovna mera (ne)uhranjenosti je telesni indeks mase (BMI) gde se za vrednosti ispod 18,5 kaže da je pojedinac neuhranjen. Potrebno je napomenuti da BMI uzima uz obzir pojedinca koji ima više od 20 godina i nije precizna metoda, jer ne uzima u obzir građu tela.

Svaka osoba ima individualne energetske potrebe koje zavise od pola, godišta, visine osobe, vrste posla kojim se bavi, a u proseku to je oko 2.350 kalorija.

U svetu čak 840 miliona ljudi je neuhranjeno, najviše u zemljama Afrike.

U Beogradu je najviše neuhranjenih među romskom populacijom, gde je svaka četvrta osoba neuhranjena.

Neuhranjenost je veliki zdravstveni problem, posebno u zemljama u razvoju. Vodosnabdevanje i održanje higijene su, usled njihovog uticaja na zarazne bolesti, važni za sprečavanje neuhranjenosti. Individualni nutritivni status zavisi od interakcije između hrane koja se jede, opšteg zdravstvenog stanja i fizičkog okruženja. Neuhranjenost je i medicinski i socijalni poremećaj, često ukorenjen u siromaštvu.

Mere koje doprinose sprečavanju neuhranjenosti uključuju:

– poboljšanje vodosnabdevanja, sanitarnih uslova i higijene

– edukaciju o zdravoj ishrani

– bolji pristup dovoljnim količinama zdrave hrane.

Jasna Anđelković,nutricionista

www.nadijeti.info