Fiskalni savet trezni Vladu

Svi su izgledi da privrednog rasta dogodine u Srbiji – neće biti. Ove loše vesti juče su novinarima preneli članovi Fiskalnog saveta, prilikom predstavljanja najnovijeg izveštaja o budžetu za sledeću godinu. Čuvari državne kase su, prelistavajući predlog budžeta za 2012. godinu, uvideli najmanje tri slabosti: privredna aktivnost će najverovatnije stagnirati, minus u budžetu može da bude veći od planiranog, a njegovo finansiranje, kao i otplata javnog duga su, po svemu sudeći, problematični.

Konstatujući kako je njegov tim prvi doneo loše vesti, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, objasnio je novinarima na čemu se zasnivaju njihove zabrinjavajuće projekcije.

– Procena da će privredni rast dogodine biti 1,5 odsto je optimistična, a na njoj se zasniva budžet. Ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji snažno usporavaju i sasvim je realno da u 2012. godini privreda Srbije stagnira i da rast bruto domaćeg proizvoda bude nula – zabrinut je Petrović.

On dodaje da rast proizvodnje zavisi od četiri faktora: izvoza, investicija, kao i rasta privatne i državne potrošnje.

– Već u 2011. godini izvoz je slabije doprinosio rastu privrede nego u 2010. godini. Zbog krize u EU taj doprinos će dogodine verovatno biti još manji. Investicije „Fijata“ i NIS-a, koje su pokrenule rast u ovoj godini, završene su – tako da ne možemo da očekujemo rast ni po tom osnovu. Uspeh bi bio da ponovimo ovogodišnji nivo. S druge strane, ograničen rast privatne i javne potrošnje ne može da pokrene privredu u 2012. godini – smatra Petrović.

Članovi Fiskalnog saveta ocenili su da su javni prihodi planirani optimistično i čak i da se ostvari rast od 1,5 odsto budžetu će nedostajati oko 17 milijardi dinara. To znači da će minus u kasi, umesto zakonom predviđenih 4,25 biti 4,75 odsto BDP. U tom, slučaju javni dug će, ukoliko se ništa ne preduzeme, biti bezmalo 50 umesto 45 odsto. Pesimistični scenario podrazumeva privredni rast od nula odsto. U tom slučaju jaz između prihoda i rashoda biće veći i može da dostigne čak 35 milijardi dinara. U tom slučaju, minus u državnoj kasi će umesto 4,25 biti 5,3 odsto BDP. Javni dug bi, ukoliko se ništa ne preduzeme da se minus u kasi smanji a držane garancije, mogao da dostigne čak 55 odsto BDP-a.

– U svakom slučaju deficit u budžetu od 152 milijarde dinara treba da ostane nepromenjen – smatra Petrović.

Čak i da se dogodine ostvari realni rast privrede od 1,5 odsto, kratori fiskalne politike moraće da smanje jaz između prihoda i rashoda za 17 milijardi. Članovi Fiskalnog saveta smatraju da to može da se postigne prebacivanjem dela nadležnosti s republičkog na lokalni nivo, jer su opštine dobile 40 milijardi više, ali ne i isto toliko više obaveza. Prostor za uštede oni vide i u sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, kao što su Fond za zaštitu životne sredine, Fond za vode ili šume. Jer, dok su u centralnoj kasi rashodi smanjeni, izdaci budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode povećani su za petinu. I to realno.

– Zato Vlada treba da ima spremne kratkoročne mere kojima će minus u kasi zadržati u planiranim okvirima – uveren je Petrović. – Ne treba da napominjem da ako bi privredni rast bio nula odsto da bi onda morale da se preduzmi i neke mnogo bolnije mere.

Objašnjava da je na Vladi da ih predloži i da to nije nadležnost Fiskalnog saveta. Oni ipak smatraju da jaz od 35 milijardi u pesimističnom snecariju može da se nadomesti ili oštrijim smanjenjenjem javnih investicija, zamrzavanjem plata i penzija ili povećanjem PDV-a sa 18 na 20 odsto. To može da se učini i kombinacijom više mere, napominje Petrović.

– U narednih pet godina potrebno je značajno smanjenje javnih rashoda i budžetskog deficita. U protivnom bi gotovo izvesno došlo do dužničke krize – kaže Petrović i dodaje da su zato neophodne strukturne reforme javne administracije, školstva, zdravstva, penzionog sistema, ali i poreska reforma. Jedan od predloga za razmišljanje, kada je o porezima reč, podrazumeva smanjenje opterećenja na rad i kapital, a povećanje opterećenja potrošnje.

----------------------------------------------------------------

Pet milijardi za kamate i minus

Za finansiranje obaveza dogodine će Srbiji biti neophodna čak 5,1 milijarda evra, uopozorio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. To je veliki novac, ne samo za naše prilike, upozorio je Vučković.

Da je zaista reč o velikom iznosu pokazuje i podatak da to predstavlja čak 14 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Vučković je napomenuo da je jedan deo sredstava obezbeđen iz postojećih deviznih depozita države, dok drugi deo može da se obezbedi preko emisije trezorskih zapisa. Ipak, preostala potrebna sredstva iznose oko 2,2 do 2,3 milijarde evra. Ako se uslovi zaduživanja pogoršavaju, onda su, prema Vučkovićevim rečima, problemi u finansiranju obaveza mogući već u prvoj polovini godine.

Iako napominje da će se precizni podaci o visini javnog duga znati tek u februaru, on će tokom cele sledeće godine biti iznad zakonom dozvoljenih 45 odsto.

Napregnuta kasa

Finansijska pozicija čitave države je napregnuta, ocenjuje Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

– Najveći izazovi su u republičkom budžetu koji je strukturno destabilizovan – ocenjuje on.

Oštro smanjenje rashoda za robe i usluge, iako opravdano, za njega je iznuđeno i zato sumnja da će biti i ostvareno u potpunosti, dok su poreski prihodi optimistično planirani.

Nismo pogrešili

Na pitanje novinara da li smatraju da su pogrešili što tokom poslednjih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom nisu insistirali da minus u kasi ne bude veći od prvobitno predviđenih 3,9 odsto, Pavle Petrović odgovara negativno.

- Mislim da nismo. Inistrirali smo na nečem drugom. Smtrali smo da deo rashoda sa centralne kase treba da se prebaci na lokal, kao i da sistemski počne da se rešava pitanje budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode, jer tu mogu da se ostvare značajne uštede. Nažalost, u tome nismo uspeli.