Srbija razgovara: da li će Evropska unija opstati

Imajući u vidu ekonomsku situaciju, pre svega u Grčkoj ali i u još nekim državama Evropske unije, mnogi postavljaju pitanje da li će Unija i ubuduće biti onakva kakvu sada poznajemo.

Na samitu šefova država ili vlada EU 9. decembra dogovorene su mere koje bi trebalo da donesu spas. Ali, da li će to zaista tako i biti ili li će evrozona doživetio slom, kako su neki prognozirali uoči ovog sastanka na vrhu, tek će se videti. Nedoumicu tim pre izaziva i činjenica da su novi sporazum prihvatile samo 23 države (od 27), pre svega zbog protivljenja Velike Britanije.

O tome, kao i povodom dileme koja postoji u jednom delu ovdašnje javnosti da li će eventualno raslojavanje evropskih država po važnosti biti primamljiv „mamac” za Srbiju, budući da bi se ona tada najverovatnije našla u poslednjem „krugu”, razgovarali smo s Nikolom Jovanovićem, urednikom časopisa „Izazovi evropskih integracija“, i Brankom Radunom, političkim analitičarem.

Politika: Hoće li, dakle, opstati EU?

Radun: Pre svega to je pitanje da li evro opstaje. Evro je u teškoj krizi, neki su mu proricali brzu propast. Time su i evrozona i EU u krizi. Unija će, verovatno, preživeti u nekom obliku, verovatno skraćenom, u smislu hijerarhizovane EU.

Jovanović: Ja mislim da ni nakon ove krize, koja je bila pre svega politička, ne samo ekonomska, neće doći do razdruživanja EU, pre svega zato što su interesi isuviše isprepletani, zato što je to jedna isuviše sofisticirana organizacija, gde je prosto svako našao svoj interes. Nemačkoj treba jedinstveno tržište zbog njene industrije, Francuskoj treba EU radi neke vrste kontrole nemačke moći, južnoj Evropi treba EU zbog jeftinijeg kapitala.

Politika: Na samitu 9. decembra EU nije došlo do dogovora o menjanju sporazuma EU. Šta nam to govori o budućnosti Unije?

Radun: Tu je ključan odnos Berlina, Londona i Pariza. Taj trougao odlučuje. Možda je tu i Rim mogao da se umeša, da nije Berluskoni stavljen na stranu. Tu je sada London povukao „ručnu” i postoji podela na kontinentalni i atlantski blok unutar EU koji se sada jasno vidi. Anglosaksonci se boje da EU ne dobije od evropske Nemačke nemačku Evropu, sa suženim prostorom kojim bi Nemačka dominirala.

Jovanović: Nemačka je isuviše jaka država, gotovo da prevazilazi okvire same EU. U tom smislu, Angela Merkel i Nemačka neće dozvoliti da Velika Britanija ostane izvan političke integracije i da bude deo samo ekonomske integracije.

Politika: Nije li to nelogično da Nemačkoj, koja ima najjaču ekonomiju u EU, najviše bude stalo do EU?

Radun: Kad pričate sa običnim Nemcima, oni kažu: „Ovo je cirkus od EU, mi ih finansiramo, pa je pitanje koliko to nama koristi, a koliko se tu svi šlepaju na našoj grbači”. Kada mi to poredimo sa onom starom Jugoslavijom, koju su stvorili i na neki način održavali Srbi, ali su, izgleda, svi drugi tu imali veće koristi od nas, oni kažu da je to dobra paralela i da ne bi voleli da EU prođe kao SFRJ. EU je, zapravo jedan eksperiment. Ne možete ni da definišete EU, da li je to jedna država ili savez država, već nešto između. A ova kriza pokazuje sve slabosti tog sistema i on mora da se transformiše.

Jovanović: Eksperiment se dešava u laboratorijskim uslovima i vrlo brzo vidiš da li funkcioniše ili ne funkcioniše. Ovo traje pola veka, integracija je sve dublja, EU se širi.

Radun: I SSSR je bio eksperiment, a trajao je duže, pa se raspao. Ali i dve Jugoslavije.

Jovanović: Sovjetski Savez i Jugoslavija su bile istorijske faze, doduše prelazne. Ja ne mislim da je EU prelazna faza. A što se tiče Nemačke, EU je za nju garant jedinstvenog tržišta, ona najviše izvozi u članice EU, 6o odsto njnog izvoza ide tamo. Ali, EU je u interesu svih faktora, samo u različitim istorijskim fazama, kada se obavlja raspodela moći i kada dolazi do nekih prekretnica, nekima koristi više, nekima koristi manje. I tu su ta izvorišta političkih kriza.

Radun: Tu se slažemo, EU je projekat u kojem su Nemačka, ali i druge razvijene zemlje stvorile jednu svoju ekonomsku zonu. Istočna Evropa koja je ušla u EU tu je u nekom pasivnom položaju, više je tržište i više sirovinska baza, pa se o tome može govoriti kao o odnosu Meksika i SAD, čak o nekom neokolonijalnom odnosu.

Jovanović: Nije odgovarajuće poređenje s Meksikom. Centralna Evropa, pre svega Češka, Poljska, pa i ostale države su privukle ogromne privatne investicije.

Radun: I Meksiko je privukao ogromne američke investicije. Uzmimo Bugarsku i Rumuniju, koje su nama bliži primer. Ja ne vidim da su one nešto mnogo skočile po privrednim pokazateljima ili standardu.

Jovanović: I Rumunija i Bugarska, nažalost, imaju znatno veći društveni proizvod od Srbije. Mi imamo iluziju da živimo bolje od Rumunije i Bugarske zato što smo nasledili infrastrukturu od stare Jugoslavije, nasledilo smo neko njeno akumulirano bogatstvo i kad odemo u neke druge zemlje čini nam se da one i dalje kaskaju za nama.

Radun: Ali mi ne nazadujemo zato što jesmo ili nismo deo EU, već zato što naša političke elite nikada nisu stavile u fokus razvoj, privredu zapošljavanje, već su neke druge teme bitne, apstraktne ili ideološke ili političke.

Jovanović: Ja ne kažemo da se EU nužno rimuje s blagostanjem. Ja kažem da evropska integracija favorizuje ekonomski razvoj. Sve male države koriste članstvo u međunarodnim organizacijama i međunarodno pravo kao zaštitu od nasilja velikih i kao zaštitu za svoje nacionalne interese. I u tom smislu je logično da mala država kao što je Srbija pokušava da kroz integraciju zaštiti svoj interes, jer van uređenog okvira i van međunarodnih institucija samostalno jako teško može da se zaštiti od samovolje velikih država.

Politika: A, ukoliko pak bude postojala EU u kojoj će biti država prvog, drugog i trećeg reda, ima li Srbija interesa da bude u nekom trećem krugu?

Radun: Osim toga što će biti četvrta u toj četvrtoj zoni EU, Srbija ima problem i što se od nje traži ono što se ni od koga nije tražilo. Traži se ono na šta nijedna država ne bi pristala. Ako moramo da priznamo secesiju Kosova i ako moramo da odradimo još neke druge stvari koje su direktno na štetu našeg nacionalnog interesa i državnog suvereniteta, onda o čemu pričamo. Obaška to što bismo bili neka četvrta zona ili neka balkanska kolonija EU.

Jovanović: Od Srbije u velikoj meri zavisi u kojem će se krugu evrointegracija naći. Ako pogledamo zaključke od 9. decembra, Nemačka se zalaže da se postave istinska pravila i onda da se vidi ko može da igra po tim pravilima, ko da se snađe i da preživi. Prema tome, ne treba da pravimo žrtve od nas i da sebi unapred otpisujemo neku ambiciju. Manje države od Srbije, geografski i po broju stanovnika, uspele su da budu uspešnije od nekih većih u EU, tako da unapred sebe projektovati za deset godina za evropsku periferiju, mislim da nije razmišljanje koje podstiče entuzijazam i aktivizam i veru naših ljudi.

Radun: Ali to je realnost. Sam ulazak u EU je diskutabilan. EU ima ogromne probleme, nosi se sama sa sobom i nije joj prioritet ulazak Srbije. Neke procene govore da bi za deset godina mogla da uđe. To je kao da tražite posao, a neko vam kaže dođite za deset godina.

Politika: Ali, i neki drugi su kroz to prošli?

Radun: Ali, nisu na ovakav način. Jeste ovde većinski narod, još više elita, za ulazak u EU, ali kada u istraživanju postavite pitanje da li ste za ulazak ako je uslov priznanje nezavisnog Kosova, onda to pada. Da li ste vi za ulazak u EU, pod uslovom da priznate Kosovo, a to je tu, prihvatanje, pa malo veće prihvatanje, pa na kraju priznanje? Ja bih na to pitanje odgovorio „ne”.

Jovanović: Kao što ne bih voleo da budemo četvrti razred, ne bih voleo ni da budemo diskvalifikovani i da uopšte ne trčimo trku. Drugo, slažem se da se kod nas previše priča o EU, a malo o „supstanci” – to su reforme, definisanje politika, projekti, razvoj zemlje. Ali, priča se iz dva razloga. Prvo, zaista težak problem Kosova, koji se sve više dovodi u vezu sa evropskim integracijama, a drugo, kad god se desi neka kriza, ili u Evropi ili kod nas, mi se preispitujemo. Ako smo odredili šta je najbolje za nas, ne treba na svakoj krivini ponovo da idemo u rikverc, pa da se pitamo da li levo ili desno. I kao što mislim da Srbija mora da se bori da kroz integraciju ostvari svoje nacionalne interese, političke i ekonomske, tako mislim da Srbija treba da se bori i kroz proces evrointegracija i kroz dijalog s Prištinom i kroz svaki uređen proces na kontinentu na kojem se nalazi da ne dođe u situaciju ili Kosovo ili Evropa.

Radun: Ali, kako? To je nemoguće…

Jovanović: Da se ne postavljamo u ulogu žrtve, već da radimo na tome da je takva dilema ne samo štetna za nas, već i za države koje sutra treba da nas prime. Mi trpimo velike pritiske u vezi s Kosovom. Ali to je zato što smo još uvek i ekonomski zavisni, što postoje mirovne snage na Kosovu, što nismo u poziciji da odlučujemo o bilo čemu, tako da je vrlo opasna i pojednostavljena teza da smo pod pritiskom zbog Kosova zato što idemo u EU. Pritisak sponzora nezavisnosti Kosova ne bi bio manji da Srbija odustane od evropske integracije.

Radun: Ne bih se s tim složio. Po meni su ta dva procesa, Kosovo i EU, povezana. Sad vidimo da je to bila obmana. Evropska birokratija je zabašurivala tu neugodnu priču po Srbiju i naravno naša elita se trudila da nekako razdvoji ta dva pitanja, a ona se zapravo negde na horizontu spajaju. Ako se postavite ili EU ili ćemo propasti, onda ste više uslovljeni. Kao u trgovini. Jedno je ako imate jednog čoveka kome možete da prodate robu, a druga je stvar ako imate dva ili tri kupca. Konkretno, kada se predsednik Rusije Medvedev pojavio ovde u Beogradu, odmah su otoplili odnosi prema Srbiji – dobili smo tu viznu liberalizaciju. Ako imaš samo jednu opciju, tu nisi ozbiljan igrač.

Jovanović: Nikada nisam rekao da Evropa nema alternativu. Kažem: u smislu regionalne grupacije, regionalnih organizacija, EU nema alternativu. Ako Srbija ne uspe u Evropi da se afirmiše politički i ekonomski, teško će da se afirmiše na nekom kontinentu na kojem se fizički ne nalazi. Ali, smatram da Srbija ne treba, zbog evropskih integracija, da se odrekne svojih privilegija. Ne treba da se, naravno, odrekne Kosova zbog evropskih integracija niti privilegovanog odnosa sa Rusijom, ne treba da ukine sporazum o preferencijalnoj ekonomskoj saradnji s Kinom ne treba da poništi status posmatrača u Pokretu nesvrstanih.

Radun: Ovo sve može, pod uslovom da Srbija bude neutralna. Vi ako uđete u EU, gubite privilegije na ruskom tržištu.

Jovanović: To nije tačno. Španija ima privilegovane odnose s hispanozemljama u Južnoj Americi.

Radun: To su njihove bivše kolonije.

Politika: Ukoliko bi se pak obistinio „crni” scenario, postoji li opasnost da se Srbija, imajući u vidu njenu želju da se približava EU, ipak nađe na „čistini”?

Jovanović: Srbija kao svaka normalna država mora da bude spremna za svaki scenario, pa i da vodi jednu ambicioznu i multivektorsku politiku.

Radun: Srbija ne vodi multivektorsku politiku. Srbija nema plan B za slučaj da se raspadne EU, a ne bih se kladio na njen opstanak.