Šta posle Haškog tribunala

Rezidualni mehanizam, koji treba da nasledi ostavštinu Haškog tribunala počeće sa radom 1. jula 2013. godine, a prvo preispitivanje efikasnosti novog suda biće obavljeno 2016, a zatim svake druge godine, do nove odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Novi sud imaće nadležnost da preispituje pravnosnažne presude Tribunala, ukoliko se pojave neke nove činjenice, ali i da naloži nova suđenja u slučaju ukidanja presuda.

Ovako je odlučio Savet bezbednosti koji je već predvideo kako će novi međunarodni sud okončati nedovršene poslove Haškog tribunala. Prema tom planu, već je izvesno da će Rezidualni mehanizam voditi žalbene postupke u predmetima protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Novi sud imaće sedište u Hagu i tokom početnog perioda radiće uporedo sa Haškim tribunalom, koji će privoditi kraju tekuće predmete.

Prema informacijama iz Haga, Savet bezbednosti je zatražio od MKSJ da preduzme “sve moguće mere kako bi ekspeditivno okončali preostali posao najkasnije do 31. decembra 2014.”

Savjet bezbjednosti UN tako je predvidio da Rezidualni mehanizam bude “manja, privremena i efikasna institucija, čije će se funkcije i obim postepeno smanjivati, s manjim brojem zaposlenih srazmerno smanjenim funkcijama.”

Taj sud će sprovesti i okončati sve žalbene postupke za koje je najava žalbe na prvostepenu presudu ili kaznu podneta pre datuma početka rada Mehanizma. Ukoliko najava žalbe bude podneta posle 1. jula 2013, o njima će odlučivati Mehanizam..

Ponovljena suđenja optuženima pred Tribunalom koja naloži Žalbeno veće šest meseci pre 1. jula 2013. ili manje, kao i ponovljena suđenja koja naloži Žalbeno veće Rezidualnog mehanizma, vodiće se – pred Mehanizmom.

Ovaj sud će biti nadležan i da vodi istrage i prvostepene i drugostepene postupke u predmetima nepoštovanja suda i lažnog svedočenja počinjenog u postupcima pred Mehanizmom ili pred Tribunalom.

U slučaju da se otkrije nova činjenica koja nije bila poznata u vreme kada se vodio postupak pred pretresnim ili Žalbenim većem, a većina sudija Veća se saglasi da je takva činjenica, da je bila dokazana, mogla biti odlučujući faktor prilikom donošenja presude, može se preispitati pravosnažna presuda.

Mehanizam će imati nadležnost da sprovodi postupke preispitivanja vlastitih presuda, kao i presuda MKSJ u slučaju da zahtev za preispitivanje bude podnet 1. jula 2013. ili kasnije.

Mehanizam će biti odgovoran i za čuvanje i vođenje arhive Haškog tribunala i za omogućavanje pristupa arhivi. Dokumentacija će biti smeštena u Hagu. Rezidualni mehanizam imaće stalnog predsednika, tužioca i sekretara koji će biti zajednički za oba ogranka Mehanizma, za bivšu Jugoslaviju, kao i za Ruandu.

Spisak od 25 nezavisnih sudija će pokrivati i ogranak oba tribunala. Prilikom izbora sudija, naložio je Savet bezbednosti, posebno će se uzeti u obzir sudijsko iskustvo kandidata u radu u tim sudovima. Sudije će dolaziti u Hag samo po potrebi i na zahtev predsednika. U meri u kojoj je to moguće i shodno odluci predsednika sudije će, kako se predviđa rezolucijom, obavljati svoje poslove i na daljinu.

Haški tribunal trenutno vodi prvostepene postupke protiv 16 osoba, dok ih je 17 u žalbenoj fazi. Dvojica optuženih, Mladić i Hadžić, još su u pretpretresnoj fazi i njihova suđenja počeće iduće godine.