Lucidno i senzibilno

U zajedničkom životu parova približavanje ideja i stavova česta je pojava, a ovaj prirodan vremenski proces, kao vid sazrevanja i ukidanja dominacije bez gubitka individualnosti, tipičan je i vidljiv i u pojedinim zajednicama umetnika. Mada oboje afirmisani na savremenoj umetničkoj sceni, Gordana Kaljalović, vajarka bogatog iskustva i autorka više tematskih izložbi i Đorđe Odanović, umetnik fotografije, ovoga puta fokusirali su svoje autorske koncepcije na zajednički rad „Nasuprot”. Očito, oni su u ovom osetljivom dijalogu potvrdili, između ostalog, i spremnost na stalne stvaralačke transformacije koje vode ka sažimanju, intelektualnom razumevanju i emocionalnoj bliskosti. Istražujući u vizuelnom i idejnom kontekstu različite komunikacijske kodove – vremena i sredstava – oni tangiraju i njihove tačke dodira polarizujutradicionalne i savremene oblike govora, teksta i jezika u realnoj i virtuelnoj formi.

Pre svega, ovaj kompleksni projekat o promenama inicira pitanje: Koje su prednosti i mane primarnih komunikacijskih formi danas u eri digitalnih tehnologija? Da li našu biološku potrebu za neposrednom komunikacijom i njenim energetskim potencijalima – dodirom oči u oči/razmenom pogleda, dodira ruku – zamagljuju i otuđuju interaktivni, šifrovani surogati bliskosti u zoni elektronskih dominacija – internet-mreže, fejsbuka, sms-a…? „Dodir ima prvenstvo u hijerarhiji čula”, naziv reljefnih otisaka prstiju na drvenoj matrici, gotovo medicinski dijagnosticira šta u društvenim mrežama i savremenim formama komunikacije nedostaje. I naslovom ovogodišnjeg Oktobarskog salona „Vreme je da se upoznamo” poentirana je potreba da se ljudima vrati vreme i aura njegove oslobođenosti koja podseća na neminovnost da Danas nije bilo Juče niti će biti Sutra.

U analitičko-konceptualnom stavu Kaljalović–Odanović referiraju brojne fenomene tipične za sumanutu dinamiku urbanog života. U sedam problemskih celina,od deskriptivno-mimetičkog do asocijativnog, fokusiraju različite mogućnosti izražavanja putem slike, reči, slova, govora, dodira, plesa, teksta. Početni impuls njihovog projekta „Nasuprot” vezuje sa za stare, odbačene poštanske sandučiće koji su u realnom svetu gotovo izgubili svoju prvobitnu funkciju. Nadograđujući i modifikujući ovu instalaciju od redimejd sandučića sofisticiranim asamblažiranim dodacima i porukama,autori podsećaju na ekstremnu promenu dinamike vremena i stila života, aludirajući na sentimentalnost u našim sećanjima, običajima i navikama.

U kontekstu verbalno-vizuelnih konstrukcija ovih instalacija upadljiva je i igra reči iz modifikovanog Šekspirovog stiha „We are such stuff that clouds are made of ” (Mi smo od takve materije od koje su i oblaci/snovi kod Šekspira), koje su na video-bimu transparentni na podlozi od oblaka. „Kako se kaže” je slojevit video-rad dokumentarnog karaktera u kojem naizmenično svedoče dve ličnosti, apatridi, analizirajući šta znači biti stranac, njegov status i iskustvo života u multikulturalnim društvima. Duhovita vizuelno-značenjska igra rada Fejsbuk provocira i bukvalno projekciju našeg odnosa na relaciji knjiga, reči i njihovo značenje.

U kompleksnom višemedijskom projektu „Nasuprot” tekstom i vizuelnim komponentama, govorom tela, glasa i reči, Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović lucidno i senzibilno, inteligentno i ekspresivno, kroz ekspresiju ličnog i zajedničkog tematizuju razuđeni i ponekad teško čitljiv fenomen vremena i njegove varijetete starog i novog, između poštanskih sandučića 20. veka i virtuelnih društvenih umrežavanja u elektronskim sandučićima 21. veka.