Spavalice i ranoranioci

Dok će neko rano izjutra iz kreveta skočiti oran i čio – čak i kad je na počinak otišao kasno posle ponoći, za drugoga je rano ustajanje ravno najtežoj kazni. Neko izjutra ne može da proguta ni zalogaj kifle, ali će zato u ponoć bez problema progutati pola sadržaja iz frižidera.

Kako ptice selice znaju da im je vreme za put i zašto neko oseti "džet leg", zdravstvene tegobe posle avionskog leta i promena vremenskih zona, kada ljudi zamenjuju dan za noć i obrnuto, samo su neka od pitanja na koje su odgovore, u knjizi "Životni ritmovi – biološki sat diktira svakodnevni život svih živih bića", pokušali da daju britanski istraživači Rasel Foster i Leon Krajcman.

Nije reč samo o navikama ili nedisciplini i razmaženosti. Ako verujemo kronobiologiji, sve popularnijoj medicinskoj specijalnosti, ovakve detalje u životu svakoga od nas diktira unutrašnji "časovnik", odnosno biološki ritam. Život oko nas, kažu ovi autori, odvija se u ponavljanjima, u cikličnim ritmovima.

Najviše životnih ritmova se ponavlja na 24 sata i nazivamo ih dnevnim ili cirkadijalnim ritmovima. Da bi dokazali ove tvrdnje, naučnici, među njima i Čarls Darvin, još u 18. veku nosili su duboko u rudnike različite životinje i biljke da bi otklonili uticaj sredine, ali efekat je gotovo uvek bio isti.

Na primer, mimoza iz eksperimenta francuskog astronoma De Mairana otvarala je svoje cvetove tokom dana i zatvarala ih noću, iako je biljku nadahnuti naučnik uporno ostavljao u tami. Bilo je to 1729. godine.

Naučnici se sve češće slažu u objašnjenju da u svakom organizmu postoji genetski "navijen" svojevrsni biološki časovnik, koji je podređen uticaju hipotalamusa i štitaste žlezde. Ove žlezde, između ostalog, utiču na regulaciju telesne temperature, puls, arterijski pritisak, na rad hormona... Na naš biološki ritam presudno utiču spoljni faktori, pre svega izmena dana i noći, odnosno svetla i mraka, ali i hladnog i toplog, buke i tišine... Svi lekari se, međutim, slažu, bez obzira na to da li kronobiologiji pridaju veći ili manji značaj, da se mnoge istine o ponašanju, usporenosti ili temperamentnosti čoveka moraju procenjivati strogo individualno.

San, ishrana, uzimanje lekova, seksualna želja, koncentracija za posao i radna sposobnost – za sve to postoji idealno vreme, ali čovek treba da se potrudi da upozna svoj organizam. Najpoznatije promene bioloških ritmova su izmena stanja budnosti i spavanja, sistem termoregulacije u organizmu, osećaj gladi, ali i potreba za seksualnošću.

Neurolozi ili kardiolozi gotovo uvek u obzir uzimaju i značaj vremenskog ritma, odnosno ritma dana i noći za objašnjenje poremećaja u ritmu rada srca ili moždanih aktivnosti. Kardiolog dr Svetomir Stožinić podseća da je još 1987. godine objavljen podatak da se najveći broj infarkta i naprasnih srčanih smrti događa pre podne između 9 i 11 časova, a drugi "vrh" je oko šest časova posle podne. To je nazvano "fenomenom harmonike".

Da su prvi jutarnji sati, a naročito prva tri sata posle buđenja u vreme započinjanja dnevnih aktivnosti, često kobni za srčane bolesnike, pominju i naši lekari iz Hitne pomoći. Međutim, "unutrašnji časovnik" valja upoznati i slušati dok smo još relativno zdravi. Takođe, to će najbližim ukućanima, partnerima u vezi ili braku, pa najzad i šefu na poslu, ponekad biti objašnjenje zašto smo za posao orniji ranije izjutra ili tek posle podneva. Najdalje je otišao japanski premijer Juničiro Koizumi, koji je, na primer, kada je saznao da su čovekove sposobnosti na vrhuncu u podne, podnevnu pauzu svojoj naciji premestio za kasniji termin, takozvani drugi minimum – između 13 i 14 časova.

Pobornici kronobiologije tvrde da bi se produktivnost, odnosno efikasniji rad moždanih vijuga povećao za dva do četiri puta kada bi se ispoštovali faktori kronobiologije. Na primer, jutarnje spavalice su komunikativnije i temeljnije na poslu, dok "rane ptice" uopšteno lakše podnose promene vremenskih zona, bave se brzim i aktivnijim poslovima, a sve zahvaljujući tome što ujutru dobijaju veću količinu adrenalina.

Za sve, međutim, važi da je sredina prepodneva, znači, od 10 do 11 i kasnije posle podne od 15 do 16 i 30 časova efikasnost rada mozga najveća. Objašnjenje je da su u tom trenutku količine šećera i kiseonika u krvi, kao i telesna temperatura, optimalni za moždane funkcije. Zanimljivo je da stručnjaci kao oružje da se izbegne stres na radnom mestu preporučuju kratku dremku, takozvani "pauer slip" negde oko 14 časova. Ovaj savet prihvatili su neki najpoznatiji menadžeri, diplomate, političari...

Tvrdnja je da se time prati prirodni ritam drugih živih bića – pogledajte svog kućnog ljubimca, psa, mačku, ali i lava ili majmuna u zoološkom vrtu... Svi u to doba dremaju, a ove dremke nije se stideo ni Bil Klinton, a priča se da ga ni za šta na svetu nisu propuštali ni Ted Tarner ili Rupert Mardok.

Ujutru kad se organizam budi, od sedam do devet sati, hormoni su najaktivniji. Uostalom, to je razlog što nas lekari na laboratorijske analize šalju ujutro. Insulin u to doba dana omogućava najbolju potrošnju šećera.

Najbitnije je uskladiti svoju redovnu terapiju sa "unutrašnjim časovnikom". Lekovi za snižavanje krvnog pritiska po pravilu se uzimaju rano izjutra da bi bili efikasni tokom dana. Za aspirin tvrde da je najefikasniji kad se uzima uveče, mada ga naši lekari preporučuju u podne. Kortizon, lek za astmatičare, preporučuje se takođe ujutru, jer prati ritam izlučivanja prirodnog kortizona.