Reciklirana Deda-Mrazova vreća

Potrošačka groznica pred svaki Božić drma kupce na Zapadu, a ove godine je izgleda u potpuno bunilo bacila jednu Amerikanku koja je rivale u borbi za najveći popust u jednom tržnom centru poprskala biber-sprejom.

Iako bez ovakvih incidenata, Srbija je poslednjih godina zaražena konzumerskim virusom i novogodišnji pokloni se kupuju kao da sutra ne postoji. Ekonomisti računaju koliko će praznično raspoloženje stajati u dinarima, dok ekološke organizacije i stranke računaju u drugoj valuti: u posečenom drveću, utrošenoj energiji i emitovanim gasovima.

Da se zeleni pitaju, Nova godina bi izgledala drugačije – bez jelke, bez lampiona i sijalica, bez poklona. Makar onih tradicionalnih.

Koliko okolinu koštaju praznici? Dijana Špaleta iz Zelenih Srbije odgovara da se u ovo vreme troši više struje i vode, a to je samo početak.

– Skoro je 25 puta veća količina otpada – objašnjava Dijana Špaleta.

Svet se ovom trendu uveliko suprotstavlja. Da nešto mora da se preduzme upozorava i podatak Australijske fondacije za zaštitu životne sredine – tokom proizvodnje odeće koja se pokloni jednog dana emituje se onoliko gasova koliko elektrana ispusti za dve nedelje. Zato se javljaju sajtovi koji zagovaraju ekološki Božić, otvaraju se radnje sa novogodišnjim organskim i poklonima od recikliranog materijala.

– Tradicionalne čestitke se mogu zameniti elektronskim, pokloni se mogu upakovati u stare novine ili u maramu koja je deo poklona – dodaje Dijana Špaleta.

– Ni plastični ukrasi nisu potrebni jer svako može da ih napravi od recikliranog papira ili slame.

Udruženja za zaštitu životne sredine godinama se bune protiv seče šuma zarad novogodišnjih radosti. U Americi su već počele da se iznajmljuju jelke koje kompanije posle praznika zasade. Portparolka Zelene omladine Srbije Marina Pejović ističe da su prihvatljive samo jelke sa busenom ili plastične sa rokom trajanja od 10 do 15 godina.

– Umesto kupovine, predlažemo da jedni za druge sami napravimo poklone – kaže naša sagovornica.

– Uopšte nema razloga da podgrevamo potrošačko društvo kupovinom nepotrebnih stvari samo zato što je praznik.

Predsednica Naučno-stručnog društva za zaštitu životne sredine Srbije Larisa Jovanović ima još radikalniju ideju da se Nova godina dočeka u prirodi gde je jelkama i mesto.

– Možete okititi drvo u prirodi, i to ukrasima koje ste napravili od materijala koje već imate, bez ikakve kupovine – ističe Larisa Jovanović.

Ekološki doček podrazumeva malo više mašte i kreativnosti, a manje kupovine, slažu se zagovornici zelenih ideja. Podaci Galupa pokazuju da je prošle godine u SAD svaki građanin u proseku potrošio 715 dolara (535 evra) na kupovinu božićnih poklona. Tamošnji aktivisti za očuvanje prirode su za ovu godinu izneli listu sa alternativnim predlozima: kupovati samo ono što treba, i to obavezno proizvode koji nose žig fer trgovine ili hrane iz lokalne sredine. Time se štedi novac, ali i energija.

Ovdašnje ideje nisu mnogo drugačije.

– Samo da ne podlegnemo kupoholičarskoj groznici – zaključuje Dijana Špaleta.

– Jeste da se tada raduju trgovci, ali to nema veze s radošću praznika.

----------------------------------------------

Kako dočekati 2012. bez zameranja planeti

* Zeleni Srbije veruju da postoji alternativa plastičnim jelkama, novim ukrasima i bespotrebnim poklonima:

* Zamenite stare sijalice za jelku modernijim LED sijalicama koje troše 80–90 odsto manje energije u odnosu na stare sijalice.

* Koristite sveće od sojinog ili pčelinjeg voska umesto klasičnih od parafinskog voska.

* Ponekad su najbolji pokloni oni koje sami napravimo i u koje uložimo sopstveni trud. Probajte da od već postojećih materijala napravite nešto novo i nesvakidašnje.