Romološki fakultet odmah

Opštim stanjem romske populacije nikako ne možemo biti zadovoljni, što nam potvrđuju i šifrovane poruke koje šalje EU: ,,pozitivna diskriminacija”, ,,inkluzija”. Na tim šiframa-lozinkama već dve decenije parazitira jedan broj NGO, a potom i GO, čiji su neki članovi zavodili taj divni i naivni narod dižući mu i očekivanja i pretenzije do neba.

Posle Drugog svetskog rata vlast je oštro prekinula zlostavljanja i nasilje nad Romima, blagonaklono uviđajući njihov nomadski način života uz specijalizovane zanate, okultne momente u kulturi i značaj proširenih porodica. S druge strane, vrlo oštro je sprovodila autentičnu ,,inkluziju”(uključivanje) uvodeći zakonsku regulativu. Ali sve ove mere bile su praćene rešavanjem pitanja svih pitanja: roditeljima romske dece bilo je omogućeno da zarađuju za hleb i tako školuju decu. Otuda, bar po mom ,,neekspertskom” razumevanju stvari, težište pitanja u vezi sa obrazovanjem treba pomeriti od dece ka roditeljima: na roditelje treba primeniti i pozitivnu diskriminaciju i inkluziju: njima se mora omogućiti da rade i izdržavaju decu u punom obimu i s punom odgovornošću. Time će se i razbiti mnogobrojni stereotipi o Romima kao ,,tikvama bez korena” i stranom elementu koji se razlikuje od malograđanina koji živi konvencionalno sređenim načinom života i agresivno pati zbog mešavine fobije i fascinacije prema životu koji se iz temelja razlikuje od njegovog.

Mora se reći da se sadašnje ministarstvo prosvete i nauke uveliko bavi pitanjem uključivanja Roma u školski sistem i olakšavanjem pristupa školama i fakultetima, ali još ne uspeva da tome udari i sistemski imprimatur(odobrenje), možda zbog izostanka, još uvek, međuresorske saradnje.

Ono što naše ministarstvo treba što pre da predloži vladi jeste: ustanovljavanje jedne visoke strukovne škole i jednog fakulteta na svakom univerzitetu čiji je osnivač država. Ako se uzme u obzir da privatni univerziteti uspešno nude slobodne programe zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, s pravom se i od njih mogu očekivati slični studijski programi (ali uzizdašnuškolarinu).

Ovi fakulteti trebalo bi da budu opredeljeni isključivo za romologiju (nauka o proučavanju jezika i kulture Roma); sa zadovoljstvom napominjem da smo dobili prvog Roma doktora romologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Studijski programi trebalo bi da budu što brižljivije projektovani, nipošto glomazni, sa jasnim izlazima i načinima priključivanja na druge fakultete. Romi, sa svoje strane, trebalo bi pažljivije da planiraju upis studenata – svojih sunarodnika na fakultete za koje se može proceniti da svrsishodno vode bržoj emancipaciji njihove zajednice, pošto je trenutno taj proces u potpunosti spontan i nenadgledan – jedan takav plan ministarstvo će prihvatiti sa zadovoljstvom i onda ga s punom opravdanošću sprovoditi. Tada će, naime, svaka akcija pozitivne diskriminacije biti još opravdanija, a od strane fakulteta još blagonaklonije prihvaćena.

Naš narod je – i to svako mora priznati, pa ne bi trebalo da budemo skloni banalnim i lukrativnim podukama spolja – uvek imao razvijeno zajedničko čulo za dostojanstvo romskog naroda. Rešenje je onda lako predložiti: hleb za roditelje, posebno dece osnovnog i srednjoškolskog uzrasta, naravno i fakultetskog, plus bolja međuresorska saradnja na nivou ministarstava koja daje brze i vidljive rezultate: romološki fakultet odmahi bolja upisna taktika za romske studente.

Pomoćnik ministra prosvete i nauke za visoko obrazovanje