Srbi rekorderi u gledanju televizije

Zbog „arapskog proleća” i požara u japanskoj nuklearki svet je ove godine više gledao televiziju nego prošle, saopštila je nedavno agencija za istraživanje rejtinga „Medijametri”.

Francuzi su u prvih šest meseci ove godine gledali TV kanale 12 minuta duže nego u istom periodu prošle godine.  Amerikanci su ispred ekrana proveli 11 minuta više, a Španci pet.

Građani Srbije su, međutim, u prva tri tromesečja ove godine televiziju gledali šest minuta manje nego prošle, kaže Darko Bročić, direktor agencije za istraživanje rejtinga Ej-Dži-Bi Nilsen u Srbiji.

– To ne znači da Srbija nije usklađena sa svetskim trendom jer se u Srbiji svakako preterano gleda televizija – kaže Bročić.

– I dalje smo rekorderi u gledanju TV.

Dok prosečan stanovnik Amerike prosečno provede četiri sata i 44 minuta menjajući kanale svakog dana, dotle prosečan stanovnik Srbije svakodnevno sedi u fotelji ispred ekrana pet sati i dva minuta.

Bročić kaže da je taj prosek prošle godine dostigao rekord zbog prenosa Svetskog prvenstva u fudbalu i prikazivanja rijaliti programa „Farma”.

– Gledanost je pala u odnosu na prošlu godinu, ali 2010. je bila ekstremna, pa ovogodišnji pad nije dramatičan.

Istraživači agencije „Medijametri” utvrdili su da su se uređaji za merenje gledanosti programa u svetu usijali ne samo zbog pobune Arapa protiv nedemokratskih režima i radijacije iz nuklearne centrale „Fukušima”, već i zbog hapšenja bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana zbog optužbi za pokušaj silovanja hotelske sobarice.

Isto istraživanje tvrdi da je došlo i do drugih promena a jedna od najvećih je da se sve više gledalaca odlučuje za digitalnu televiziju. Pre šest godina opremu za digitalnu TV je u Francuskoj imalo 0,2 a danas 89 odsto domaćinstava.

Takođe, rejting emisija raste kada se o njima govori na društvenim mrežama. Deca i mladi spadaju u kategoriju gledalaca koji sve više vremena posvećuju sedenju ispred ekrana.

----------------------------------------------

Gledanje TV u toku dana

Srbija – pet sati i dva minuta

SAD – četiri sata i 44 minuta

Španija – četiri sata i šest minuta

Velika Britanija – četiri sata i tri minuta

Francuska – tri sata i 47 minuta

----------------------------------------------

Gle­da­o­ci bi­ra­ju šta i ka­da da gle­da­ju

„Žu­rim ku­ći, po­če­će mi se­ri­ja”, ko­li­ko pu­ta ste ču­li ili iz­go­vo­ri­li ovu re­če­ni­cu po­sle ko­je ste od­ju­ri­li ku­ći da bi­ste sti­gli na po­če­tak još jed­ne epi­zo­de. Oni ko­ji­ma to ni­je po­la­zi­lo za ru­kom sna­la­zi­li su se na raz­ne na­či­ne, od zva­nja pri­ja­te­lja i mol­be da im ukrat­ko pre­pri­ča sa­dr­žaj do an­ga­žo­va­nja uku­ća­na da sni­me emi­si­ju ko­ju bi po­sle gle­da­li. Lju­bi­te­lji­ma te­le­vi­zi­je ni­šta jed­no­stav­ni­je ni­su ni si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se po­kla­pa­ju ter­mi­ni emi­to­va­nja, na pri­mer, va­žne utak­mi­ce i do­brog fil­ma. 

Re­pri­ze su, ma­kar ka­da je reč o gle­da­o­ci­ma u Sr­bi­ji, olak­ša­va­le na­ve­de­ne si­tu­a­ci­je, ali traj­no re­še­nje le­ži pre sve­ga u no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma emi­to­va­ni sa­dr­ža­ji po­sta­ju do­stup­ni on­da ka­da to gle­da­lac že­li. Reč je o uslu­zi vi­deo na zah­tev (vi­deo on de­mand), od­no­sno svo­je­vr­snoj elek­tron­skoj vi­de­o­te­ci iz ko­je ko­ri­sni­ci bi­ra­ju i na­ru­ču­ju sa­dr­žaj ko­ji že­le i gle­da­ju ga on­da ka­da to nji­ma od­go­va­ra. Ova uslu­ga mo­gu­ća je za­hva­lju­ju­ći In­ter­net pro­to­kol te­le­vi­zi­ji (IPTV), od­no­sno emi­to­va­nju di­gi­tal­nog TV sig­na­la pre­ko ši­ro­ko­po­ja­snog In­ter­ne­ta.  

Sve ove teh­nič­ke no­vo­ta­ri­je, uklju­ču­ju­ći dru­štve­ne mre­že i mo­bil­ne te­le­fo­ne sa in­ter­net-ve­zom, ipak, ni­su gur­nu­le u za­pe­ćak te­le­vi­zi­ju, već su sa­mo pro­me­ni­le na­čin na ko­ji sa­da pra­ti­mo pro­gram. To po­tvr­đu­je i is­tra­ži­va­nje kom­pa­ni­je „Erik­son” ko­je po­ka­zu­je da gle­da­o­ci ma­nje pra­te TV pro­gra­me emi­to­va­ne na tra­di­ci­o­na­lan na­čin, a sve vi­še gle­da­ju sa­dr­ža­je na zah­tev. Vi­še od 44 od­sto is­pi­ta­ni­ka iz 12 ze­ma­lja ka­za­lo je da ma­kar jed­nom ne­delj­no gle­da sa­dr­ža­je na zah­tev, dok je 80 od­sto re­klo da ma­kar jed­nom u se­dam da­na gle­da emi­to­va­ni pro­gram. Ko­ri­sni­ci, pre­ma re­či­ma An­der­sa Er­land­se­na iz „Erik­so­na”, že­le obe uslu­ge:

„Po­rast pra­će­nja pro­gra­ma na zah­tev za sa­da ne uti­če ne­ga­tiv­no na te­le­vi­zi­ju kao što je po­pu­la­ri­za­ci­ja In­ter­ne­ta uti­ca­la na štam­pa­ne me­di­je. Mi da­nas sa­mo gle­da­mo TV na vi­še na­či­na”.

Ne sa­mo da se pro­me­nio na­čin gle­da­nja te­le­vi­zi­je, ne­go su se pro­me­ni­le i ak­tiv­no­sti za vre­me pra­će­nja TV pro­gra­ma. Vi­še od 40 od­sto is­pi­ta­ni­ka od­go­vo­ri­lo je da dok gle­da­ju pro­gram, u isto vre­me su po­sred­stvom mo­bil­nih te­le­fo­na ak­tiv­ni na dru­štve­nim mre­ža­ma gde uglav­nom ko­men­ta­ri­šu ono što upra­vo vi­de na TV. 

„Ve­ći­na po­ro­di­ca kom­bi­nu­je gle­da­nje TV sa ko­ri­šće­njem Tvi­te­ra i Fej­sbu­ka gde di­sku­tu­ju o ono­me što gle­da­ju. To je po­seb­no iz­ra­že­no pri­li­kom gle­da­nja ri­ja­li­ti šou-pro­gra­ma i sport­skih do­ga­đa­ja. Ko­ri­sni­ci­ma je znat­no za­bav­ni­je da te sa­dr­ža­je gle­da­ju ko­men­ta­ri­šu­ći na dru­štve­nim mre­ža­ma ka­ko je ne­ko gro­zno ob­u­čen, lo­še pe­va ili da sa pri­ja­te­lji­ma pro­sla­ve po­go­dak ti­ma za ko­ji na­vi­ja­ju”, za­klju­ču­je Er­land­sen.