Vašington najavljuje nove sankcije Teheranu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američko-iransko zatezanje prestaje da bude samo rat rečima, preteći da eskalira na mnogo viši nivo u kojem je ulog zapleta – stabilnost svetskog snabdevanja naftom.

Dok se u Vašingtonu pripremaju nove sankcije koje bi Iranu zatvorile pristup svetskim tržištima nafte, iz Teherana se uzvraća da bi u tom slučaju usledila blokada Hormuza, moreuza koji Persijski zaliv povezuje sa Arapskim morem, odnosno Indijskim okeanom.

Nove kaznene mere SAD, čiji je cilj dodatni pritisak na Iran da odustane od spornog programa proizvodnje nuklearne bombe, biće, kako iznosi „Njujork tajms”, formulisane tako da kažnjavaju strane korporacije koje posluju sa iranskom centralnom bankom, u koju se slivaju uplate za iranski izvoz energije, time što bi tim kompanijama bila zatvorena vrata za poslovanje sa SAD.

Ovo se smatra dosad najjačom merom, koja bi za posledicu imala drastičan pad iranskog izvoza, mada ovde nisu svi saglasni da bi se time postigao i glavni cilj: da režim odustane od nuklearnih ambicija.

Nove sankcije sadrže i elemenat rizika. Zatvaranje iranskih izvora moglo bi da izazove skok cena nafte, što bi pogodilo i ovdašnju ekonomiju, još u osetljivoj fazi oporavka od svetske ekonomske krize.

SAD su u bliskim kontaktima sa bliskoistočnim proizvođačima u pripremi scenarija po kome bi oni povećali proizvodnju da bi se nadoknadilo ispadanje Irana iz izvozničkog lanca. Deo plana je i da se povećaju isporuke Kini, velikoj mušteriji Teherana.

Situaciju bi trebalo da olakša povratak Libije na tržište, a računa se i na povećan dotok iz Iraka i Angole.

U kalkulaciji su i unutrašnje prilike u Iranu, čije su ekonomske nevolje u porastu. Domaća valuta u poslednje vreme gubi vrednost u odnosu na dolar, a ima i glasina o mogućem jurišu na banke.

Sem toga, u martu se tamo održavaju parlamentarni izbori koji bi, uprkos činjenici da su opozicioni lideri od prošlog februara u kućnom pritvoru a glavne reformističke partije zabranjene, u slučaju male izlaznosti mogli da zadaju udarac legitimnosti režima.

U pozadini su i učestali američko-izraelski kontakti čija je tema Iran. Vašington je dosad bio veoma uzdržan povodom izraelskih nagoveštaja da bi mogao da unilateralno bombarduje iranska nuklearna postrojenja, opredeljujući se umesto toga za (po svoj prilici zajedničke) sabotaže, poput ubacivanja moćnog kompjuterskog virusa u sisteme koji kontrolišu rad nuklearnih centrifuga, što je prema relevantnim procenama program Teherana usporilo za najmanje godinu dana.

Najnoviji izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju koji su ukazali da je iransko napredovanje ka atomskih bombi odmaklo, relativizovali su međutim upozorenja visokih američkih zvaničnika da bi svaka intervencija protiv Irana podrazumevala nepredviđene komplikacije i eskalaciju izvan kontrole.

Milan Mišić