Želja za centralizacijom BiH je pogrešna vizija

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Uprkos činjenici da su lideri šest vodećih stranaka u BiH, nakon 15 meseci, konačno uspeli da se dogovore o formiranju vlasti, ostaje surova istina da su godinu koja je iza nas obeležili nesporazumi i neslaganja i da je za BiH 2011, u kojoj je prema brojnim mišljenjima politika vođena „od danas do sutra”, praktično izgubljena godina.

Dogovor „šestorke” pozdravlja i član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović, jer smatra da je bilo „krajnje vreme” da se dođe do konsenzusa, nezamenjivog modela po kojem BiH jedino može funkcionisati i opstati.

U intervjuu „Politici” Radmanović kaže da je teško procenjivati šta jednu „razjedinjenu zemlju”, kakva je BiH, čeka u ovoj godini, napomenuvši da krivaca za stanje kakvo jeste ima mnogo. On prednost u tom smislu daje visokom predstavniku i ekipi međunarodnih službenika okupljenih oko njegove kancelarije, te političkim partijama sa sedištem u Sarajevu, na čelu sa SDP BiH.

„Ta moćna kancelarija je u svih prethodnih petnaest godina kršila demokratske principe i odvlačila nas da zemlju dovedemo do vladavine prava, a upravo im je to trebao biti osnovni zadatak”, kaže srpski član Predsedništva BiH.

Što se tiče procesa koji će se odvijati u 2012. godini Radmanović izražava dozu pesimizam i naglašava da ekonomska kriza „neće” biti rešena i da će se udar svetske i evropske recesije odraziti i na BiH.

„Ukoliko bude više dogovora unutar zemlje biće manje priče o raspadu BiH, a više o njenom putu prema Evropskoj uniji”, naglašava on.

Specifičnost BiH jeste formula po kojoj su moguća samo ona rešenja koja su deljiva sa tri. Koliko se taj princip, generalno, poštuje?

Da, to jeste jedini princip demokratije za funkcionisanje BiH koji, istovremeno, znači ravnopravnost i entiteta i naroda u ovoj zemlji. Nažalost, političke i druge snage iz većinskog, bošnjačkog naroda pokušavaju da to promene. Mislim da to nije dobro i da nanosi štetu BiH u celini, logičnije bi bilo da oni koji najviše žele BiH, a to su Bošnjaci, stalno nude koncesije drugima, umesto što rade obrnuto i žele da ih podčine.

Bošnjačka želja za centralizacijom zemlje, evidentno, je sve izraženija. Da li to lično osećate s obzirom na činjenicu da ste dugo u zajedničkim institucijama BiH?

Svaki dan svih proteklih pet godina i, nažalost, ne vidim da će se to promeniti u narednom periodu. To je pogrešna vizija bošnjačkih političara i, naravno, Islamske zajednice BiH koja je veoma aktivna u svemu ovome, što je neprimereno jednoj demokratskoj zemlji.

Da li unutar Predsedništva BiH postoji konsenzus o svim važnim pravcima delovanja, u spoljnoj politici prvenstveno?

Kad je u pitanju spoljna politika konsenzus mora da postoji i postoji, jer na to nas obavezuje Ustav BiH, tako da je apsolutno nevažno šta mislimo nas trojica. Međutim, i pored toga ima i problema, oko nekih konkretnih pitanja kao što je to Kosovo, jer ja ne dozvoljavam da se prizna njegova nezavisnost. Sporenja je bilo i oko Palestine, ali na svu sreću   postoje precizna ustavna rešenja i za ono oko čega se mi ne možemo dogovoriti.

Mišljenja o ulasku BiH u NATO podeljena su.Je li BiH uopšte zainteresovana za članstvo u ovoj asocijaciji?

Teško je proceniti kojim tempom će se ići prema NATO savezu i da li će se uopšte ići. Mišljenja jesu podeljena i to po međuentitetskoj liniji razgraničenja. Za razliku od RS koja smatra da ne treba ići u NATO, u FBiH preovladava mišljenje da treba. Međutim, nije ni NATO previše zainteresovan da nas brzo primi u Akcioni plan za članstvo (MAP) a kamoli u stalno članstvo. RS će intenzivirati zahtev za smanjenje vojske u BiH koja bi konačno trebalo da ide ka demilitarizaciji, bez obzira na želju Bošnjaka da vojska bude još veća i jača.

Da li i koliko finansijska previranja u Evropi mogu uticati na porast evroskepticizma u BiH ?

Niz stvari utiče na porast evroskepticizma, a naravno i teško finansijsko stanje u EU u celini. Veća doza evroskepticizma postoji kod onih koji su inače evroskeptici i koji to neće ili ne smiju da kažu, ali postoji i kod onih drugih koji razmišljaju o budućnosti Evrope. Ako tome dodamo da EU ne pokazuje naročitu želju da BiH što pre primi u svoju porodicu, onda nije isključeno da NE Evropskoj uniji uskoro kažu i u BiH. 

Utisak je da se iz Predsedništva BiH različtim očima gleda na zvanični Beograd...

Različitih pogleda biće i u buduće, i to je nešto što je normalno i realno. Ko kod bude srpski član Predsedništva BiH uvek će više navijati za Beograd, nego druga dva člana, a valjda je i to normalno. Međutim, moram reći da u poslednjih, otprilike, šest meseci želju za unapređenjem saradnje sa Beogradom iskazuju sva tri člana Predsedništva BiH i određeni pomaci su već evidentni, što uostalom potvrđuju i neki konkretni primeri.

Na signal iz Predsedništva BiH odloženo je potpisivanje Protokola o saradnji tužilaštava BiH i Srbije u procesuiranju ratnih zločina. Je li to bio i zvaničan stav Predsedništva BiH?

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić tražio je da se zaustavi potpisivanje, uz obrazloženje da nije ispoštovana procedura. Drugi smatraju da Predsedništvo o tome ne treba ni da odlučuje. Nismo još uvek tu dilemu rešili i zato je potpisivanje sporazuma i dalje na čekanju.

Verbalni rat koji Islamska zajednica u BiH i njen poglavar Mustafa Cerić vodi protiv vladajućeg SNSD-a i predsednika RS Milorada Dodika dostigao je zabrinjavajuće razmere. Kako je Vaše mišljenje o tome?

Ništa se posebno ne dešava što se nije dešavalo i prethodnih 10 do 15 godina, samo je retorika malo žešća u poslednje vreme. Medijski se to eksploatiše više nego što treba, jer da mediji ne posvećuju toliko pažnje ne bi se ni čulo za Cerića. Ali, stoji činjenica da Islamska zajednica hoće da bude dominantna u BiH , što je protiv Ustava BiH, kao i osnovnih principa na kojima se temelji evropski put BiH o čemu bi morali ozbiljnije razmišljati i bošnjački političari. Možda bi njima trebalo postaviti pitanje zašto dopuštaju da se reis tako ponaša.