Kad Mrkonjić prihvati amandman, vlada je na muci

Poslanici su tokom 2011. godine svu svoju energiju i ideje upotrebili da koriguju tekstove vladinih predloga zakona, a ogroman broj njihovih amandmana je usvojen i to je naš najneposredniji doprinos kvalitetu akata koje smo doneli, rekla je Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, sumirajući godišnji učinak parlamentaraca. Koliko su poslanici pomogli ne zna se precizno, jer nema podataka o broju usvojenih ali da su pokušavali jesu, jer su uložili više od 4.500 amandmana. Uglavnom su amandmane pisali opozicionari, a oni kažu da je vlada malo toga uvažila, neki za to imaju razumevanja, neki ne.

Prema podacima koje je „Politika” dobila u srpskom parlamentu od početka godine do 5. decembra uloženo je 4.445 amandmana, ali u ovaj broj nisu uračunati amandmani na budžet, koji je stigao kasnije, kao ni na prateće finansijske zakone, a samo na budžet je predloženo 97 amandmana. Vlada je od ovih 97 predloga uvažila samo tri, od toga jedan opozicioni, koji je podnela Lidija Dimitrijević (SRS), a koji je bio tehničke prirode. Za utehu opozicionarima, nisu mnogo bolje prošli ni poslanici vladajuće koalicije, vlada je i njihovih dvadesetak predloga odbacila.

Najrevnosniji u nastojanju da promene vladine predloge bili su poslanici SNS-a, koji su podneli 782 amandmana, a, sudeći po broju predloženih korekcija, poslanici su bili najnezadovoljniji vladinim predlozima zakona o izvršenju i obezbeđenju (281 amandman), o sportu (251 amandman) i o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (245 amandmana).

Jorgovanka Tabaković (SNS) kaže da ne zna koliko su naprednjaci tačno amandmana podneli, ali „znam da smo se trudili da popravimo vladine predloge, a kad napišeš jedan amandman, moraš da ga ’provedeš’ kroz ceo zakon, odnosno da tu prvu korekciju uskladiš sa ostalim odredbama”. Trudili smo se, kaže, i da ne reagujemo samo na članove zakona koje i vlada želi da menja, već smo „na primer, predlagali novi član, pa smo onda mogli da regulišemo celu oblast onako kako smo mi mislili da treba”.

Ona ističe da u pisanju amandmana u poslaničkoj grupi učestvuje dvoje-troje ljudi i posebno navodi da najveći deo uradi čovek koji im svesrdno pomaže, koji je pravnik Miladin Pantelić, a „trudimo se da amandmani budu smisleni i da stvarno poboljšaju zakon, nije nam cilj da se sa vladom gledamo preko nišana”. Tabakovićeva priča da je bivša ministarka finansija Diana Dragutinović, „kao stručnjak, umela da prihvati dobar predlog, dok su ministri iz G 17 plus umeli da nam pogledom i klimanjem glave daju za pravo, ali su odbijali apsolutno sve predloge”.

Ni Bojan Đurić (LDP) ne zna koliko su tačno liberali amandmana podneli, a što se prihvatanja tiče „LDP je opozicija, pa naši amandmani kojima se predlagalo suštinsko menjanje koncepcije vladinog predloga, nisu prihvatani”.

Đurić dodaje, „delom to razumem, vlada ima pravo da do kraja progura svoj predlog”. On navodi da je vlada umela i da prihvati neke od LDP-ovih amandmana koji su od suštinskog značaja, kao što je, „na primer, usvojena naša korekcija Krivičnog zakonika, koji je sankcionisao krivično delo izazivanja nereda na sportskim terenima, a, posle naše intervencije, to je prošireno na sve javne skupove”. Dakle, dodaje Đurić, sva ova hapšenja i postupci koji su vođeni zbog sukoba na ulicama Beograda, bila su moguća zahvaljujući tom amandmanu.

Đurić kaže da su prihvatani i neki amandmani na zakone važne za evrointegracije, „mislim da je usvojeno između 10 i 20 odsto onoga što smo predlagali, ali mi i nemamo strategiju kao SRS da zatrpava skupštinu amandmanima, ali to je njihov način političke borbe”. Đurić kaže da se nijedan ministar nije isticao u prihvatanju amandmana, ali ima i drugačijih slučajeva, tako je, na primer, „ministar Milutin Mrkonjić često na sednici onako odokativno usvajao amandmane, pa onda vlada, naravno, ima problem s tim, jer su prihvaćene korekcije međusobno kontradiktorne”.

Radikali su se na poslednjoj sednici parlamenta u ovoj godini požalili da Snežana Malović, ministarka pravde, uopšte nije ozbiljno razmotrila njihove predloge. Ministarka Malović je odgovorila: „Većina vaših predloga bila je ’briše se’, ’briše se’, to stvarno nema nikakvog smisla, a sve amandmane smo vrlo ozbiljno razmotrili”.

------------------------------------

Kad ministar iznenadi svoje

U zavisnosti od toga da li su vlast ili opozicija, poslanici komentarišu ponašanje ministara, pa se opozicija uvek žali kako vlast neće da prihvati njihove predloge. Kad postanu vlast umeju da se iznenade kad njihov ministar prihvati opozicioni predlog. Tako je svojevremeno u prvoj vladi Vojislava Koštunice, taman kada se DSS razišao sa saveznicima-socijaldemokratama, Zoran Stojković zaprepastio Jovana Palalića, tadašnjeg predsednika Odbora za pravosuđe i upravu. Stojković je rekao da prihvata amandman Meha Omerovića i Ljiljane Nestorović, socijaldemokrata u nemilosti, a Palalić je dva puta pitao Stojkovića da li on to prihvata, kad mu je i drugi put potvrdio Stojković se nasmejao, baš kao i ostali poslanici i rekao: „Što da ne prihvatim, amandman je dobar”.