Sankcionisaćemo svako prikrivanje donatora u kampanji

Ovih dana Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi da ima rezultate „istrage” protiv sedam stranaka (SNS, LDP, SDP, SDA, SDPS, Koalicija za Šumadiju, uključujući i URS, kao udruženje građana) koje su u postupku provere zbog sumnji da su sprovele izborne aktivnosti kada to nije dozvoljeno, kao i zbog nedozvoljenog trošenja i prelivanja sredstava između stranke i nevladinih organizacija (NVO). Ako agencija utvrdi da su neke od ovih stranaka povredile zakon podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Kakvi god nalazi da budu, javnost će biti obaveštena, objašnjava za „Politiku” direktorka agencije Zorana Marković.

– Nije sporno da smo otvorili postupak za proveru nekoliko stranaka koje su se bavile humanitarnom aktivnošću i tu zaista rigorozno i striktno nećemo dozvoliti nijednom političkom subjektu da se, od kada je stupio na snagu novi zakon, bavi humanitarnim aktivnostima jer to ne spada u političku delatnost.

To znači da je koncert za pomoć Japanu koji je organizovao SNS sporan?

Apsolutno je sporan.

I gradnja kuća u Kraljevu?

Sporna. To su sve otvoreni postupci. Gradnja kuća u Kraljevu, humanitarni koncert za Japan, ima humanitarnih aktivnosti isandžačkih stranaka...

SDA i SDP?

Jeste. Sve to je u postupku provere, jer nismo sigurni da li su to oni samo tako nazvali, a da to u svojoj suštini nije, ili to u svojoj suštini jeste, a oni to nisu tako nazvali, ili niko od njih to nije tako nazvao ali je u medijima tako percipirano pa prezentovano javnosti.

I ako je humanitarna aktivnost, znači nije dozvoljena?

Tačno. Nije na nama da delimo savete o tome ali, ako želi, politička stranka može da pozove svoje članstvo ili građane da pomognu. Ali ne može to da organizuje, da bude posrednik u tom poslu. I ne može sa njenog računa da budu plaćeni kuća, ogrev, krov, kompjuter, školovanje za dete, lekarski pregledi, knjige, brašno – ništa od svega onoga što je po prethodnom zakonu bilo toliko rasprostranjeno.

Partijama preostaje samo da formiraju nevladine organizacije?

Strankama preostaje da se bave političkom aktivnošću. One mogu da osnivaju NVO, to nije zabranjeno, ali ne smeju da prebacuju sredstva sa računa jedna drugoj. I tu se negde krije ceo problem oko javnih aktivnosti URS-a, zato što je registrovan kao udruženje građana, a bavi se političkom promocijom i, pri tom, u dokumentaciji imate jedan splet aktivnosti između kojih se smenjuje URS i stranka G 17 plus. I to je, s naše tačke gledišta, potpuno sporna simbioza koja mora da se razjasni – šta je ko radio i šta je ko platio.

Najkasnije u martu počinje zvanična kampanja. Šta partije neće smeti da rade?

Kad počne kampanja mogu da rade sve, naravno u skladu sa zakonom. U kampanji nije dozvoljeno prikrivati izvore finansiranja i način trošenja, jer će finansijski izveštaj o troškovima kampanje biti predmet ozbiljne analize.

Očekujete li probleme u vezi sa finansiranjem kampanja? Nedavno ste saopštili da je samo pet stranaka objavilo spiskove svojih donatora.

Videćemo. Mi ćemo tek kroz postupak kontrole moći da kažemo s kojim stepenom ozbiljnosti su stranke prihvatile nove odredbe. Sankcionisaće se svako prikrivanje davaoca priloga. Ono što je bilo ustaljena praksa – davanje stranci autobusa, automobila, telefona, besplatno štampanje materijala... dozvoljeno je i dalje, ali sve mora da se evidentira. I jako je važno da se i novčani i nenovčani prilozi sabiraju zato što postoje limiti koje fizičko i pravno lice može da da (zaredovan rad pravno lice može godišnjeda da stranci 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 140.000 evra u izbornoj godini, a fizičko lice 7.000 evra, odnosno dvostruko više u kampanji).

Procesuirana je samo jedna vaša prijava. Koliko je postupaka trebalo da bude završeno?

Podneto je oko deset prekršajnih prijava protiv funkcionera u pogledu prijavljivanja imovine. Opšti utisak agencije, posle dve godine rada, jeste da se funkcioneri, bar kada se tiče primene odredaba koje se odnose samo na njih, maksimalno trude da ne dođu u zonu kažnjavanja. I to je veliki pomak. Ali problem je što odugovlačenje sudskih postupaka, bili oni prekršajni, bili krivični ili u upravnom sudu, zaista rađa sumnju i, pre svega, stvara lošu atmosferu oko osobe protiv koje se vodi postupak. I sudovi bi trebalo da vode računa o tome. Naši sudovi su poznati po sporosti i videćemo da li će ova reforma konačno dati neki rezultat i u tom delu. Podnete su i dve krivične prijave zbog prikrivanja imovine.

O kome je reč?

Proverom smo zaključili da lider LDP-a Čedomir Jovanović svojom dokumentacijom koju je dostavio i izjašnjenjem nije otklonio sumnju i mi smo to predali sudu da utvrđuje, jer to je sada pitanje koje podrazumeva istražne radnje na koje agencija nema pravo. U drugom slučaju je reč o direktoru Instituta za onkologiju Nenadu Borojeviću protiv koga je policija podnela krivičnu prijavu jer je već vodila istragu. Tražila je od nas podatke o imovinskom izveštaju, obavestila nas je da imaju drugačije podatke, i mi smo se saglasili da se podnese krivična prijava.

------------------------------------------

Dva sudska slučaja

Sedam prekršajnih prijava podnetih po starom zakonu protiv stranaka zbog nedostavljanja finansijskih izveštaja za vanredne lokalne izbore iz 2010. godine – još nije rešeno. Dve jesu, ali na „poseban” način.

Prekršajna prijava koja je podneta protiv Jedinstvene Srbije prekršajnom sudu u Beogradu prosleđena je posle nekoliko meseci sudu u Jagodini, pošto se prvi sud oglasio nenadležnim jer je JS registrovan u Jagodini. Posle još nekoliko meseci jagodinski sud kaže da je prekršaj nastao u Beogradu i vraća predmet. Pošto su se dva suda oglasila nenadležnim, Viši prekršajni sud je posle nekoliko meseci rekao da je nadležan sud u Beogradu. Predmet je u tom sudu opet „odležao” mesec-dva, istekla je godina dana i prijava je odbačena zbog zastarelosti.

U slučaju prijave protiv SRS-a zbog dopunskih izbora u Žablju, prekršajni sud u Beogradu je našao da agencija nije ovlašćena da podnese prekršajnu prijavu i odbacio je.