Bolivija bez Meka i Čea

Bolivija nije  kao svako drugo mesto na svetu. U zemlji andskih visina , kondorovog leta, pradedova Inka, Ajmara i Kečua,  ne postoji nijedan Mekdonaldov restoran. U Brazilu je 480 ovakvih zdanja , u zemlji gaučosa ,bifteka i tanga ima ih 192, u bolivarskoj Venecueli koja sa Ugom Čavesom stremi ka socijalizmu 21. veka , big mek i plastični krompirići  se rado gutaju  na 180 mesta, u Čileu 55  brzih obroka Ronalda Mekdonalda su danonoćno puni, u Peruu je ih je 20, u Ekvadoru 19, Urugvaju takođe, u Paragvaju ima ih manje , svega sedam, u Boliviji nijedan!

Kako se desilo da revolucija  brze hrane  doživi istu sudbinu kao Če Gevara koga su siromašni seljani nezainteresovano,  pa i netrpeljivo gledali  dok je sa grupom obučenih i naoružanih revolucionara vršljao po neprohodnim šumama Las Jungasa kao da je pao s Marsa? Na kraju su ga izdali pa je elitna vojska došla iz La Paza, zarobila ga i ubila, i tako je neslavno prošla proleterska revolucija u najsiromašnijoj zemlji Latinske Amerike.

Mek je prošao gotovo isto. Posle četiri godine truda, podmićivanja, balona , igračkica, šarenih kesica, pokupio je svoje plastične sosove, ogromne lutke, i smrznute krompire i pobegao iz Bolivije još 2002 i 2003.

O Čeovom kraju već se sve zna, ali tek ovih meseci snimljen je dokumentarac o najvećoj savremenoj enigmi. „Zašto je Mekdonalds morao da ode iz Bolivije?” je naslov i hamletovsko pitanje na koje reditelj i scenarista Fernando Martines uzalud traži odgovor. Presreće obične ljude, pronalazi antropologe hrane, zapitkuje sociologe, pisce, umetnike, biznismene, istoričare, političare…

Odgovori su različiti i nepotpuni:

1.Jedan ekonomista: Zato što je lokalna hrana jeftinija i obilnija  od hamburgera . Doduše, direktorijum kompanije je za Boliviju dao jako niske cene . A ova novinarka može da posvedoči kako je prvi Mekdonalds u Argentini, u tada elitnoj ulici Florida u Buenos Ajresu krajem osamdesetih radio punom parom iako se za hamburgere sa koka kolom plaćalo dva dolara, isto onoliko koliko je koštala debela sočna šnicla savršenog bifteka u bilo kom domaćem restoranu.

2. Enolog Serhio : „to je hrana za užurbane, a Bolivija nije takva, ona nigde ne žuri”.

3. Građanka kakva se viđa samo u ovom delu sveta, sa crnim sjajnim kikama, šesirićem na glavi, na leđima u šarenoj tkanici nosi detence. I dok uljuljkanom klincu iz šarenice vire samo radoznale oči, „Ćola” koju smatraju strateškim stubom bolivijskog matrijarhalnog društva kaže:”Nismo spremni da prihvatimo takve budalaštine kakve gledamo u američkim filmovima, da kupujemo plastičnu čašu sa  supom, i da je kusamo dok sedimo za kompjuterom”

4.Asimilovana strankinja udata za čoveka iz Paza: „Ovde je život još uvek kao onaj pre”

5. Antropolog hrane, Francuz koji izučava preinkaičku kuhinju: Krompir je osnovna hrana preinkaičkih starosedelaca. Danas se gaji dve stotine vrsta krompira. Bez pesticida i dodataka, rod nije toliko berićetan kao u razvijenim zemljama. Krompir ima ličnost, dušu, nekad je to On, nekad Ona. Bude dugačak , kvrgav, okrugao, mali kao pasulj, beo, crven, zelen , purpuran, tvrd, brašnast, vlaknast, baršunast…Kako da  narod navikao na ovakvu vrstu hrane, čije poreklo potiče sa padina Anda zavoli klonirane Mek krompiriće ?
Šta god da je , tek Bolivija ne može da svari ono što zemljina kugla guta bez žvakanja i razmišljanja. Uspon Mekdonaldsa počeo je ovde, 1998 kada je kompanija na fešti povodom nacionalnog dana nezavisnosti uz igre, andsku muziku i maske, u sav taj živopis unela balone (isključivo u bojama korporacije crvene i žute), narodu delila besplatne hamburgere, „hepi milove” , koka kole…Ubrzo zatim otvorila je osam restorana, u La Pazu(3), Santa Kruzu (3), Koćabambi(2). Prvih šest meseci Ronald Mekdonalds je sa zadovoljstvom trljao svoj crveni nos. Redovi su bili veliki.Posle prvog šoka, Bolivijci su počeli da zaobilaze poziv na plastičnu sreću u širokom krugu.  Brza hrana je počela da odlazi u opasni crveni minus. I 2002 je  evakuisala se  iz Bolivije. Bez fešte i hepi mila. To je toliko potreslo sav ostali svet, da je čak i visokoprofesionalni „bi- bi- si” u definiciju andske zemlje bez mora uneo nezaobilazni mek faktor. To je zemlja, smatrali su za važno da kažu , bez ijednog Mekdonaldsa.
Čak je i na Kubi otvoren , istina na američkom tlu, u Gvantanamu, jedan Mekdonalds. Svi se klade da će ih uskoro na ostrvu prekoputa Floride biti sijaset. U Boliviji, neće, jer...- neće.