Računar kao prozor u svet

Šesnaestogodišnja učenica specijalne škole za Osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović” u Novom Sadu, ne koristi čulo govora i slabo su joj pokretljivi prsti. Ipak, to je nije sprečilo da zasluženo dobije titulu najboljeg učenika generacije. Ova izuzetna učenica sa profesorima komunicira isključivo putem računara uz pomoć prilagođene „robustne” virtuelne tastature koja olakšava kucanje teksta osobama sa otežanom motorikom šake. Računar je njen prozor u svet, sredstvo da izrazi bogatstvo svoga uma i duše. Zahvaljujući njemu, ova devojčica odgovara na profesorska pitanja, radi kontrolne zadatke, piše domaći, pa čak i poeziju.

Učenici ove jedinstvene škole imaju muzičku učionicu u kojoj, uz pomoć senzora, sviraju određene instrumente.

– Na ovom mestu deca koja imaju motoričke smetnje uz pomoć baterijskih lampi pokreću instrumente i formiraju pravi mali orkestar. Čak i ako dete ne može da drži lampu u ruci mi je zakačimo za određeni deo odeće i ono može da svira – objašnjava Mirjana Isakov, koordinator za nastavu u ovoj školi koja broji oko 1.200 đaka i korisnika.

Ova ustanova poseduje mnogobrojna pomagala koja olakšavaju socijalizaciju dece, pa tako u centru za asistivne tehnologije đaci uče uz pomoć „pametne” table osetljive na dodir, Brajevog štampača, kamere za vizuelno praćenje predavača za gluve i nagluve osobe koje čitaju s usana, zvučne tastature koja otkucava izgovoreno, programa za iščitavanje ekrana…

Ova pomagala škola je dobila pišući projekte, ali i uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji ih je povezao sa Austrijskom razvojnom agencijom koja je donirala veliki broj uređaja.

Ova vrsta tehnoloških pomagala korisna je učenicima, ali i osobama sa smetnjama u razvoju koje tragaju za radnim mestom.

– Kako bi se neka osoba sa smetnjama čula vida zaposlila neophodno je da joj se radno mesto na određen način prilagodi, a to je moguće samo uz pomoć „asistivnih” tehnologija (koje olakšavaju život ljudima sa posebnim potrebama). Tako smo, u saradnji sa određenim stručnjacima došli na ideju da osnujemo institut koji bi u našoj zemlji razvijao ovu tehnologiju. Mnogi od ovih uređaja nemaju svoju verziju na srpskom jeziku. Teško su dostupni na našem tržištu, a cena im je previsoka. Ponekad su dvostruko skuplji nego u inostranstvu. Budući da imamo sopstvene stručnjake sa zavidnim stepenom znanja, većina uređaja koje koristimo mogla bi da se proizvodi u našoj zemlji i da bude prilagođena našim korisnicima – ističe naša sagovornica.

Baš iz tog razloga, u septembru 2011. godine, osnovan je Biodata institut koji će se baviti razvojem pomagala koja podižu kvalitet života osobama sa posebnim potrebama.

Informatičar Aleksandar Arsenin, upravnik ovog Instituta, ističe da ova ustanova trenutno okuplja 70 eminentnih stručnjaka za oblasti elektronike, robotike, informatike, psihologije…

– Pokušaćemo da sa domaćim stručnjacima, tehnologijom i mogućnostima za proizvodnju, dobijemo opremu koja će se proizvoditi u našoj zemlji i samim tim će biti do deset puta jeftinija od uređaja koje danas nabavljamo u inostranstvu. Time ćemo omogućiti dostupnost ove opreme pojedincima, ali i specijalizovanim školama. Takođe, razvijaćemo i konkretan socijalni program podrške porodicama – objašnjava Arsenin.

Ovaj projekat ujediniće Biodata institut, Društvo informatičara Srbije, novosadski Fakultet tehničkih nauka i specijalnu školu „Milan Petrović”. Novoosnovani institut je neprofitna organizacija, koju podržava Vlada Srbije, a biće smešten u jednoj od zgrada škole „Milan Petrović”. Novac za konkretne projekte udruženje će prikupljati od donatora.

Većina projekata je već spremna, a sledeće godine će mnogi od njih ugledati svetlost dana.

Saradnici instituta, između ostalog, trenutno rade na razvoju sistema za slepe i slabovide koji omogućava simulaciju govora u tekst i obrnuto. Profesori odseka za robotiku razvijaju robota za rad sa decom sa cerebralnom paralizom.

– Plan je da 2012. godine promovišemo domaćeg „Tobija”, složen uređaj koji, između ostalog, može da posluži osobama sa potpunom paralizom. Uz pomoć kamere ovaj uređaj, između ostalog, prati pokrete mišića lica, pre svega očiju i signalizira da je do pokreta došlo i šta on može da znači. Osim toga, u planu je izrada domaćeg Brajevog displeja, kao i niza stimulacionih sklopova i interfejsa za upravljanje računarskom opremom i okruženjem – najavljuje Arsenin.

J. Popadić