Smog puni ordinacije u Užicu

Užice – Grad u užičkoj kotlini, opkoljenoj brdima bez dovoljno vetra, i ove zime guši se u oblacima smoga. Smešten podno Zlatibora i Tare, bogatstva šuma i svežine, a u njemu se – jedva diše. Ordinacije su pune dece koju valja lečiti od respiratornih oboljenja. Kod mnogih Užičana otežano disanje i kašalj su tokom zimskih dana uobičajene pojave, a grad se, po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije i izveštaju nadležnih o stanju u oblasti životne sredine kod nas, svrstao na neslavno mesto vodećeg u državi po koncentraciji čađi i dima. Takvo stanje, na nevolju, ovde traje godinama.

Zagađen užički vazduh naročito nepovoljno deluje na zdravlje mladih, pa za ovdašnje pedijatre u jeku grejne sezone, kad je i smog najgušći, nema pauze. U Dečjem dispanzeru navode da su u periodu od 1. do 8. januara ove godine obavili 2.021 pregled, što je neuporedivo više u odnosu na periode van grejne sezone. Pri tom, oko 80 odsto tih pregleda pokaže da je reč o respiratornim oboljenjima. Zato je 395 mladih bilo na inhalaciji, koja se sve češće prepisuje i tri puta dnevno, i to po čitavu sedmicu, duže nego uobičajeno. Uz otežano disanje i kašalj neretke su i infekcije izazvane sekretom čije povećano lučenje izaziva smog.

Pedijatri u poslednje vreme upozoravaju da je ova epidemiološka slika iz godine u godinu sve nepovoljnija. Kako u dispanzeru, tako je i na Dečjem odeljenju užičke bolnice: povećan je broj mladih pacijenata, a od ukupnog broja lečene dece polovina ima probleme s oboljenjima respiratornih organa. Ovdašnji Zavod za javno zdravlje savetuje da deca, osobe s oboljenjima srca i pluća, te stariji, usled visoke koncentracije čađi smanje boravak napolju.

Uzroci problema, izuzimajući nedovoljno provetravanje naselja u kotlini, vezani su za veliki broj malih kotlarnica koje koriste ugalj i gust saobraćaj motornih vozila. Odavno se ovde priča da je gasifikacija važan korak ka rešenju visoke užičke aerozagađenosti, i da je na izgradnji sekundarne mreže gasovoda poslednjih godina ovde prilično urađeno, ali priključivanje domaćinstava(prilični troškovi za instalacije u vreme krize, a i povećanje cene gasa) ne ide očekivanim tempom.

Kroz centar grada vodi saobraćaj ka Bajinoj Bašti, pa ulicama krstare šleperi i teški kamioni, a namera da se u Surduku pravi obilaznica stala je posle obavljenih početnih poslova, uglavnom zbog milionskih troškova gradnje mosta preko Đetinje. Nadležne službe nedovoljno pažnje poklanjaju ispuštanju izduvnih gasova kod motornih vozila, neretko gradom promiču dotrajali kamioni i automobili iz čijih auspuha izlazi crn dim. Rečju, dok standard ljudi ne poraste – pa uvođenje gasa umesto korišćenja kotlarnica, gradnja obilaznice ka Kadinjači, te nabavka modernijih vozila koja manje zagađuju životnu sredinu ne postanu Užičanima dostupniji – dugoročno rešenje aerozagađenosti i zimskih zdravstvenih problema ovde se ne može očekivati.