Obnova srpskih memorijala u inostranstvu

Spomenikom na Petrovoj gori vladaju vetar i lopovi, pisao je hrvatski list „Vjesnik”, konstatujući da je to spomenik sramote. Osam godina kasnije, ništa se nije promenilo. Izbeglica iz Vrginmosta (danas se to mestašce od desetak hiljada stanovnika zove Gvozd), nedavno je posetio memorijalno zdanje na Petrovoj gori i zatekao pustoš. Osamdesetih godina prošlog veka podignut je spomenik partizanima i civilnim žrtvama Drugog svetskog rata. Gradili su ga većinom Karlovčani, tako što se svaki zaposleni odrekao jedne dnevnice, dok je tamošnja fabrika pribora za jelo poklonila ogromnu količinu sirovina i čitav spomenik presvukla nerđajućim čelikom.

– Dolazila su deca iz cele Jugoslavije. Parking u blizini je bio veći nego ispred Sava centra. Spomenik je imao dva lifta, gore je bio vidikovac sa koga se mogao videti Karlovac. Sada je sve išarano raznoraznim grafitima, ljudi kradu limove, liftovi ne rade...Mislim da hrvatske vlasti ne vode računa o partizanskoj zaostavštini – kaže nam izbeglica koji danas živi u Beogradu.

Za sada je sudbina spomenika na Petrovoj gori posledica suptilnih odnosa zvaničnog Beograda i Zagreba. Hrvatska još ne uređuje memorijal, a Srbija, po svemu sudeći, ne želi da previše podseća Zagreb na tu vrstu zaboravnosti. Što se, uzgred, može promeniti posle pobede levičarske Kukuriku koalicije na nedavno završenim parlamentarnim izborima.

Istoričar DejanRistić, savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike,potvrđuje da je stanje vojnih memorijala i mesta stradanja iz perioda oba svetska rata, koji se nalaze na teritoriji bivših jugoslovenskih republika – raznoliko.

– Veliki broj lokaliteta je u stanju potpune očuvanosti i predmet je zaštite lokalnih samouprava, odnosno državnih vlasti. Jedan deo lokaliteta zahteva dodatnu brigu i tu se saradnja obavlja preko diplomatskih predstavništava Srbije. Može se reći da je proces otpočet i da on ide u dobrom smeru. Do sada je vršena zaštita na lokalitetima u Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj i ti projekti, finansirani od strane Srbije ili matične države, pokazali su se uspešnim. U Hrvatskoj je naša vlada finansirala projekat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je rezultirao restauracijom i konzervacijom katolikona (glavne manastirske crkve sa kosturnicom)u Dalju, u čijoj kripti počivaju srpski borci stradali u Prvom svetskom ratu – kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, Vlada Republike Srbije finansira plate stalnih čuvara naših vojnih memorijala, kao što su Spomenik pobedi u Kumanovskoj bici na Zebrnjaku, potom spomen-kosturnice u Udovu Đevđelijskom... Stalni čuvar brine i o Srpskom vojnom groblju u Bitolju, čija je rekonstrukcija u poodmakloj fazi. Taj čuvar, recimo, brine i o još nekoliko srpskih pukovskih grobalja u okolini Bitolja.

Stalni čuvari, koje finansira Beograd, Srbi su koji žive u Makedoniji. Naša vlada izmiruje sve troškove i stalnih čuvarasrpskih vojnih memorijala u Tunisu, Alžiru, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj. O srpskim vojnim memorijalima i mestima stradanja u drugim državama staraju se nadležni organi po principu reciprociteta.

Naime, vojnimemorijaliimestastradanjaodznačajazaRepublikuSrbijunalazeučak 40 državaEvrope, Azije, Afrike, AustralijeiSeverneAmerike. Do sada je evidentirano više od 650 takvih lokaliteta.

Takođe, prethodnih godina obnovljena je tradicija da najviši zvaničnici naše zemlje, tokom službenih poseta drugim državama, uz vojne počasti polažu venac Republike Srbije i odaju poštu u okviru srpskih vojnih memorijala i mesta stradanja. Time se na simboličan način naglašava njihov značaj za nacionalnu istoriju, ali i obnavlja sećanje na pripadnike oružanih snaga i civile stradale u ratnim sukobima.

Nažalost, predstavnici hrvatskog i srpskog državnog vrha ne  posećuju Petrovu goru.

A. Apostolovski