Evropa kao utvara

Ekonomske pretnje koje stižu iz Evrope i brige za opstanak zone evra učinile su da američki republikanci u izbornoj godini Stari kontinent proglase za klub gubitnika i simbol svih zala ovog sveta.

Evropa je pretvorena u strašilo koje konzervativci pokušavaju na sve načine da identifikuju s Barakom Obamom, mada se osam kandidata za republikansku predsedničku nominaciju ne libi međusobnih optužbi da je neko „suviše evropski“.

„Evropski“ po njihovom leksikonu znači da je socijalista, liberalan, da je elitista, a nije patriota, da preti da uništi „američki san“. Evropska kriza je ovim tumačenjima pridodala i epitet neuspešnog.

Udaranje po Evropi pretvorilo se u obavezni sastav republikanske retorike. Kriza evropske ekonomije, posebno briga oko mogućeg raspada zone evra, pretvorena je u bauk zastrašivanja Amerikanaca koji se – pošto su finansijsku krizu izvezli u Evropu – iz nje sada polako izvlače.

Nije prvi put da je Evropa na meti kritika Amerikanaca, ali teško da su ikada zamerke bile toliko vitriolske kao tokom sadašnje kampanje obeležene gafovima, neznanjem pa i glupostima.

Taktika je jasna: u svesti američkog birača povezati Obamu s Grčkom. Napraviti od njega kamuflažnog Evropljanina. Postrojeni u streljački stroj, republikanci jedan za drugim ispaljuju baraže ne bi li od predsednika već sada napravili gubitnika „po evropskom modelu“.

Obamu su svojevremeno optuživali da od SAD želi da stvori socijalističku kenijsku kvazidržavu. Danas u najpejorativnijem značenju govore da je njegov ideal Evropa. Ukoliko želite socijalistu samo pogledajte ka Evropi, poručuju redom republikanci.

Mit Romni, koji drugi put pokušava da dobije nominaciju, ovoga puta sa ozbiljnim šansama, ne propušta da kapitališe na Evropi kao sinonimu socijalizma, ekonomskog kraha i moralnog posrnuća.

„Ne verujem da Evropa funkcioniše u Evropi. Znam da neće funkcionisati ovde.“

U pobedničkom govoru posle Nju Hempšira, Romni je čak tri puta Obamu vezivao za Evropu. Predsednik, tvrdi on, zemlju šansi kakva je Amerika želi da pretvori u „prosvećeno društvo evropskog stila“.

Obama „svoju inspiraciju nalazi u prestonicama Evrope“. Romni pogleduje ka „gradovima i malim mestima Amerike“. Potom sledi nov adut: „Sadašnja Bela kuća nije odraz najboljeg Amerike, već najgoreg od onoga što je postala Evropa“.

Desnica se u borbi za birače masovno oslanja na politiku straha, ali i neznanja. Amerikanci na TV stalno slušaju o krizi u Evropi, ali tek njih 30 odsto ima pasoš. Sasvim retki su proveli neko duže vreme po Evropi. Strah od terorizma bio je izborna roba 2004. Sada je strah od Evrope.„Ako želite da vidite Ameriku posle Obamine administracije, samo pogledajte na Grčku“, zastrašuje ultrakonzervativac Rik Santorum. Potom Grčkoj pridodaje Portugaliju, Španiju, Irsku, Italiju, Francusku.

Njut Gingrič, još jedan iz republikanske trke, ne želi da zaostane. Ciljajući na stanara Bele kuće, on kaže da Obama ima „evropske socijaldemokratske vizije“.

Ron Pol, verovatno najekstremniji u grupaciji republikanaca koji bi da upravljaju Amerikom, obećava izolacionističku spoljnu politiku i zastupa ideju da SAD treba da izvuku svoje trupe iz Evrope – ne zbog štednje, već da bi Amerika konačno prestala da subvencionira „socijalističku Nemačku“!

Nije ovo prvi put da je „stara Evropa“, kako je svojevremeno pejorativno nazvao bivši sekretar za odbranu Donald Ramsfeld, moneta za potkusurivanje američkih kampanja.

Koliko 2004, kada se Džordž V. Buš borio protiv demokrate Džona Kerija a Nemačka i Francuska kritikovale njegovu invaziju Iraka, Buš je svog oponenta diskreditovao kao „francuskog kandidata“ – jer tečno govori francuski.

Argumenti su sada teži. Umesto poziva da se ignorišu „francuski krompirići“, republikanci Evropu predstavljaju kao velikog gubitnika – kontinent visoke nezaposlenosti, problematičnih finansija i država kojima preti bankrot.

Otkrivajući tradicionalno samozadovoljstvo mnogih Amerikanaca i rašireno uverenje da im niko drugi i ne treba, taktika uspeva. Kada Romni kaže „Ne verujem u Evropu. Verujem u Ameriku“, onda za te reči dobija gromoglasne aplauze.

To ne znači da i sam nije pošteđen kritika koje koriste „evropske argumente“. Predstavnika za štampu njegovog rivala Gingriča kaže o navodnoj Romnijevoj podršci PDV-u: „Činjenica da je on spreman da se ugleda na evropski socijalizam pokazuje koliko je on daleko od konzervativne matice“.

Nije u pitanju samo ekonomija. Konfrontacija je šira i dublja. Kada Gingrič kaže da američka elita želi da oponaša evropsku, zaključuje da „antireligiozne vrednosti i principi dolaze da dominiraju akademskom, medijskom i pravosudnom klasom Amerike“. Sekularna Evropa kao pretnja hrišćanskoj Americi.

Gde svrstati ovaj omraz prema Evropi. U amerikocentrizam koji je uvek prisutan? U smeštanje Obami? U kulturološki konflikt? U čisto neznanje koje, uz laži i skandale, prati republikansku kampanju koja do sada po kandidate bila više negativna nego pozitivna.

„Velika stara partija“ želi da Evropom zastraši Amerikance, ali stičem utisak da kandidati svojom ignorancijom zastrašuju svet.

Zar američka kriza, krenula s tržišta nekretnina na investicione banke, nije ubrzo prešla Atlantik u formi recesije? Grčka jeste na kolenima, ali zar u prikrivanju njenog duga nije aktivno učestvovao Goldman Saks?

Republikanci neće da priznaju da zapadnoevropska formula kolapsa nosi oznaku Made in USA. Upravo zato sasvim je teško zamisliti svet u kome se zona evra raspada a Amerika se oporavlja.

Kad se već toliko gade Evrope, ima li neko da toj gospodi objasni zašto evropske zemlje uvek zauzimaju top mesta za život, zašto najsrećniji ljudi na svetu žive u pet evropskih država, predvođeni Danskom? Zar Švedska nije 2. a Finska 4. najkonkurentnija privreda sveta?

Moram da priznam da me neznanje ovih republikanskih intelektualnih titana gotovo zabavlja – pod uslovom da niko od njih ne uđe u Belu kuću.

Mišel Bahman je, pre nego što se povukla, obećala da će zatvoriti američku ambasadu u Iranu – koja ne postoji. Rik Peri pobrkao je godišta s kojim se izlazi na izbore i nije mogao da se seti trećeg ministarstva koje bi da uništi. Herman Kein ugruvao se komentarom da u Libiji vladaju talibani.

Bilo je tu još bisera zbog kojih gotovo sa simpatijama gledam na Džordža V.

Afrika je država. Muslimani su teroristi. Većina imigranata su kriminalci. Svi pripadnici pokreta „Okupiraj Volstrit“ su prljavi. Žene koje misle da su seksualno uznemiravane, pa dobro, ne bi baš od toga trebalo da prave veliku buku.

Biće da ovi geniji zaista ne znaju o čemu pričaju. Mora da koriste vodu sa nekim halucinogenim elementima.

Na putu ka Beloj kući svašta je moguće, ni jedna kampanja ne prođe bez uvreda, incidenata ili gluposti, ali rivalstvo republikanskih kandidata za predsedničku nominaciju emituje zabrinjavajuće signale.

Kandidati Linkolnove stranke ne samo da uništavaju sopstvenu, već i reputaciju SAD u celini. O kakvim transatlantskim odnosima uopšte razmišljaju, kada u borbi za glasove konzervativne Amerike Evropu pretvaraju u utvaru.

Ukoliko nekim slučajem Mit Romni postane predsednik SAD, moraće za početak da nađe neko atomsko sklonište u koje će da pohrani kontaminirane reči koje sada izgovara o Evropi.