Portret bez rama: Danko Đunić

U veslačkom klubu „Partizan”, kome je i danas privržen, zbog visine su ga prozvali Ajfel. Svojevremeno je savršeno upakovao finansijsku i ekonomsku moć, iako se nikada time nije javno hvalio. Kao direktor Ekonomskog instituta, u prostorijama tik pored Narodne skupštine, učestvovao je u projektima rađenim za vladu, koja se teškom mukom izvlačila iz komunističkog šinjela i komandne ekonomije. Uz to je 90-ih, kao pionir, počeo sa oditorskim poslovima i s Dilojt end tuš učestvuje u brojnim procenama društvenih i državnih firmi koje su spremane za privatizaciju. (Tada mu je ozbiljniju konkurencija predstavljao samo Ces-Mekon iz koga nam je došao sadašnji premijer.) Tu je i Eki-broker, koji je s vrednosnim hartijama mogao na berzu gde je jedan od prvih direktora bila Ajfelova druga supruga Pava Zečević, sestra drugog velikog partizanovca Žarka.

Mnogi premijeri Srbije, od Miloševićevih, do ovih demokratskih, hteli su ga uz sebe, nikako protiv. Uvek je tvrdio da je ekonomista, ne političar, ali je s proleća 1997. kratko ušao u politiku i postao potpredsednik savezne vlade pod vođstvom Radoja Kontića, istovremeno radeći i kao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Tada je privatizacija dobila šire pravo građanstva. Mnogi su očekivali „brže reformske zaveslaje” jer se Danko Đunić (rođen 1949) jasno zalagao za prilagođavanje našeg ekonomskog sistema evropskom. Ali, umesto toga, podneo je ostavku i tako se na vreme „odlepio” od Miloševića.

Posle 5. oktobra nastavio je da širi svoje poslove, a neki od najuticajnijih ministara postali su ljudi iz Ekonomskog instituta, Dilojta... Okrenut engleskom i američkom sistemu (gde su mu tri sina ostvarila uspešne sportske karijere) inicira osnivanje Kluba „Privrednik”. Sada je to sedište najuticajnijih i najmoćnijih ljudi Srbije. Neki veruju i da je taj lobi klub nekima pomogao da „preplivaju” od slobizma ka partokratiji.

Dugo je, kao i u Sportskom društvu Partizan, bio i predsednik kluba iz Šekspirove gde su članovi i Miroslav Mišković, Miodrag Babić, Milan Beko, Dragan Tomić, Željko Mitrović, Toplica Spasojević, Dragoljub Vukadinović, Nikola Pavičić, Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, Miodrag Aleksić, Dragan Đurić, Veselin Jevrosimović, Branislav Grujić, Aleksandar Vlahović, Miodrag Kostić, Milija Babović... Nije poznato da li je iko ikada sabrao sve firme ovih ljudi i vrednost njihovog kapitala uporedio sa onim čime raspolaže država Srbija i šta je tu veće. Tu na pregovore dolazi i guverner, ambasadori moćnih zemalja, premijer Srbije, lideri stranaka, barem da kušaju kuhinju čuvenog Radeta iz Kluba književnika.

Đunić je vlasnik više firmi. Svojevremeno je u bici za TV frekvenciju bio vispreniji i od nemačkog RTL-a, koji je u lobiranje uložio znatna sredstva. Sada je u poslovnom problemu na Televiziji Avala, u kojoj poseduje 45,65 odsto vlasništva i gde je u Upravnom odboru, a gubici se gomilaju.