Cena zdravlja – hiljadu dolara

Razvili smo aparat veličine mikrotalasne pećnice koji za manje od 24 časa otkriva celokupan ljudski genom i košta samo hiljadu dolara, saopštila je jedna američka kompanija iz oblasti biotehnologije.

Mogućnost dešifrovanja ljudskog genetskog koda za nešto više od 780 evra je velika vest u svetu medicine jer je ranija tehnologija bila neuporedivo skuplja, javlja list „Indipendent”.

Dekoder svih ljudskih gena je u sedištu kompanije „Lajf tehnolodžis” u San Francisku najavljen kao vrlo jednostavan za korišćenje. Staće na radni sto i, što je najvažnije, moći će da ga priušti svaki lekar, dom zdravlja ili bolnica.

Veruje se da je mapiranje ljudskog genoma jedno od najvažnijih naučnih otkrića. Čovek danas može da zna da li su mu preneti geni koji izazivaju određenu bolest. Lekarima ova mapa pomaže da spreče razvoj oboljenja za koje su predisponirani njihovi pacijenti, kao i da postave tačnu dijagnozu. Naučnici tvrde da su uz pomoć dešifrovanog genoma na korak do toga da u potpunosti razumeju organizam i sve njegove anomalije.  

Najstarija tehnologija za dešifrovanje genoma je pre deset godina koštala tri milijarde dolara. I 2009. je mogao da je priušti samo bogatiji klinički centar koji bi izdvojio milion dolara, da bi već naredne godine imala neuporedivo niže cene. Aparat koji „Lajf tehnolodžis” trenutno prodaje košta 149.000 dolara a na tržištu su i pandani od 50.000 dolara.

Svima dostupna mašina znači da pacijent može brzo da sazna da li su mu roditelji preneli gen koji je predispozicija za, na primer, rak dojke. Kada je osoba upućena, ona će ići na redovne kontrole, zbog čega lekari i insistiraju da je mapiranje genoma veliki pomak u prevenciji oboljenja. Naučnici veruju da će zahvaljujući ovom otkriću moći da leče i Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, dijabetes, kancer, mišićnu distrofiju i mentalne tegobe, i to napadom na genetske korene ovih oboljenja.

Dostupna tehnologija mapiranja genetskog koda ipak izaziva i neke kontroverze jer se naučnici plaše da rezultati ne bi morali nužno da završe samo u rukama pacijenata i lekara. Poslodavci i osiguravajuće kompanije bi mogli da ih iskoriste za diskriminaciju osoba sa potencijalno opasnim dijagnozama.