Rumunija iznenada proključala

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Iako je poslednjih meseci postojala vidljiva potencijalna masa nezadovoljstva građana zbog teških ekonomsko-socijalnih posledica preoštre budžetske štednje, niko se nije nadao da će Rumunija proključati preko noći. Poslovično strpljivim Rumunima je „pukao film” i izašli su na ulice da se bune zbog toga što se sva težina višegodišnje krize svaljuje na njihova pleća.

Od prošlog četvrtka u Bukureštu i još 40 većih i srednjih gradova (Temišvar, Krajova, Konstanca, Brašov, Kluž, Sibiju, Oradea…) došlo je do višednevnih spontanih uličnih protesta građana koji su tražili ostavku predsednika Trajana Baseskua i premijera Emila Boka, kao i raspisivanje prevremenih izbora.

Sve se zbilo skoro munjevito. Na ulice su izašli razni socijalni slojevi, mladi i stari, penzioneri i domaćice, uglavnom politički neopredeljeni, ali pod pritiskom životnih teškoća. Ne samo vlasti, nego i političke opozicione stranke bile su zatečene neobičnošću i zamahom mirnog protesta.

U Bukureštu, u nedelju, na treći dan protesta, došlo je do nemilih zbivanja. Miran tok demonstracija predveče su poremetile grupe agresivnih huligana koje su brojne žandarme zasule kamenicama, petardama, zapaljivim flašama tako da je došlo do pravih uličnih bitaka. Uže gradsko jezgro je demolirano, a povređeno je 59 demonstranata, dva novinara i deset policajaca od kojih su dvojica i dalje u bolnici. Policija je podnela krivične prijave protiv 36 huligana, a 246 je novčano kažnjeno.

Premijer Emil Bok je juče izjavio da podržava slobodno izražavanje demonstranata, ali da neće tolerisati nasilje.

„Razumemo teškoće kroz koje prolaze Rumuni. Znamo da su teška vremena i da su mere koje smo preduzeli donele stradanja”, naveo je Bok i dodao da je vlada tim merama uspela da dovede do relativne stabilizacije, ali da se rezultati još ne vide jer kriza traje.

Više ovdašnjih političkih posmatrača i komentatora veruju da je teške izgrede organizovala sama policija kako bi kompromitovala mirne, ali uporne građanske demonstracije. Sada se mediji više bave skupim posledicama nepoželjnog rušilaštva nego suštinom zahteva nezadovoljnog stanovništva.

Svi se ovde slažu da je detonator izliva gneva običnih Rumuna bio predsednik Basesku, koji je sebi dopustio, kako se ovde piše, „monumentalni politički gaf”. Poznat po tome da je sklon da zaobilazi vladu i parlament i eksponira se kao glavni pokretač zakonodavnih mera iako to nije po ustavu, Basesku je nedavno lično kumovao izradi novog zakona o zdravstvu, koji je predviđao privatizovanje znatnog dela javnog zdravstvenog servisa. Cilj je bio da se smanje državni izdaci za zdravstvo, a da građani, ukoliko žele bolje zdravstvene usluge, sami zavuku ruku u svoj džep.

Toj se meri suprotstavio državni podsekretar u Ministarstvu zdravlja, dr Raed Arafat, po poreklu sirijski Palestinac, koji je još u Čaušeskuovo vreme studirao u Rumuniji, a u međuvremenu postao najveći ovdašnji stručnjak za pitanja hitne medicinske pomoći.

Skoro 15 godina on je radio na stvaranju integrisanog nacionalnog sistema za pružanje hitne pomoći, takozvani SMURD (mobilni servis za hitnu pomoć, reanimaciju i spasavanje postradalih iz olupina). Taj je sistem zaživeo i postao veoma popularan kao jedan od najboljih u Evropi a obuhvata čitavu jednu operativnu celinu – ambulantna kola, helikoptere, vatrogasce obučene i za medicinske intervencije (paralekari), prijemne urgentna punktove, žandarmeriju i policiju.

Baseskuovim planom bilo je predviđeno da se budžetski kolač SMURD-a stavi i privatnicima na raspolaganje. Dr Arafat se tome suprotstavio tvrdeći da će to dovesti do uništenja SMURD-a, da će ljudi plaćati i hitnu medicinsku pomoć, koja je obaveza države. Basesku ga je naterao da podnese ostavku nazivajući ga „levičarem” i čovekom koji želi da sačuva „prevaziđeni državni monopol”.

Bukvalno preko noći na ulice grada Trgu Mureša, gde je dr Arafat pre šest-sedam godina ostvario svoj prvi model SMURD-a, na ulice je izašlo na hiljade ljudi (Rumuni i Mađari zajedno!) koji su ustali u njegovu zaštitu i odbranu njegovog sistema.

Demonstranti su uzvikivali – „Više verujemo Arafatu nego Baseskuu”. Taj se protest brzo proširio na druge gradove. Nakon dva, tri dana parole protestanata su evoluirale i oni su tražili ostavku Baseskua i Bokove vlade.

Kada su obaveštajne službe zaključile da je počeo da se valja pravi talas narodnog nezadovoljstva, Basesku je prvi put u njegovoj sedmogodišnjoj vladavini bio prinuđen da ustukne. Povukao je svoj zakonski nacrt o reformi zdravstva. Ali je već bilo kasno. Narod se izjasnio.

Bok je juče najavio da će biti napisan novi predlog zakona o zdravstvu. S druge strane, USL – unija opozicionih socijaldemokrata i liberala – zatražila je predsednikovu i vladinu ostavku, sazivanje vanrednog zasedanja parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora, a svojim pristalicama naložila da se pridruže „građanskom protestu”.

Opozicija je čak poslala svog predstavnika u Brisel da „Evropi objasni stanje u Rumuniji”. A to stanje je rovito.