Mrak na Vikipediji za slobodu Interneta

Engleska verzija internet-enciklopedije Vikipedije i još nekoliko sajtova koji se protive američkim antipiratskim zakonima juče su na jedan dan prekinuli rad i na zatamnjenoj početnoj stranici zatražili podršku korisnika. Na ovaj korak odlučili su se nezadovoljni predlogom propisa po kojem bi internet-kompanije sa sedištem u SAD bile dužne da izbace iz pretrage i na drugi način prekinu sve veze sa svakim veb-sajtom, pa i stranim, za koji se sumnja da podstiče nelegalno preuzimanje sadržaja.

„Tokom više od decenije, potrošili smo milione sati gradeći najveću enciklopediju u ljudskoj istoriji. Sada američki Kongres raspravlja o zakonima koji fatalno mogu da naštete slobodi i otvorenosti Interneta”, pisalo je na početnoj stranici engleske verzije Vikipedije sa 3,8 miliona članaka. 

Objašnjavajući razloge pomračenja, sajt je negirao da se iza rasprave o predlogu zakona krije sukob Holivuda i Silicijumske doline, kako su mnogi skloni da tumače protest budući da među zagovornicima propisa prednjače filmski i muzički studiji, dok su glavni protivnici tehnološke i internet kompanije iz poznate kalifornijske doline.

Bez obzira na protest, engleske strane ove internet-enciklopedije bile su i juče dostupne na mobilnim uređajima, a dato je uputstvo, doduše ne baš jednostavno za prosečno tehnički pismene, kako i na računarima zaobići pomračenje. „Naš cilj nije da potpuno onemogućimo ljude da čitaju Vikipediju i zato je u redu da izbegnete pomračenje. Mi samo želimo da se uverimo da vidite našu poruku”, pisalo je uz savete za pristup šestom najposećenijem svetskom sajtu.

„Gugl” je organizovao potpisivanje onlajn peticije protiv predloženih zakona i poručio: „Kažite Kongresu da ne cenzuriše Internet”.

----------------------------------------------

Kako preživeti bez Vikipedije

Iako je Džimi Vels, osnivač Vikipedije, upozorio đake da završe domaće zadatke pre pomračenja, juče su se pojavili saveti kako preživeti bez onlajn enciklopedije. Sajber generacijama, kojima je život bez Interneta nezamisliv, preporučeno je da odu do biblioteke mada je „kliktanje” neuporedivo brže. Još jedan zaboravljeni način jesu konsultacije sa stručnjacima iz oblasti za koju se traže podaci. Na kraju, pre bilo kakve pomoći, svako treba makar da pokuša da obnovi školsko gradivo i seti se, na primer, koji je glavni grad Argentine.