Bušov novi marš

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON 11. januara – Ispunjenje želja građana Amerike za strateškim smirivanjem nije na vidiku – još žešći nego dosad biće i oružani sukobi u Iraku i politički dueli u Vašingtonu. Takav utisak proizlazi iz sinoćnog obraćanja američkog predsednika Džordža Buša naciji, u kojem je izneo "novi pristup" najvećem savremenom frontu.

Šef Bele kuće je, naime, priznao da su i on i njegov tim i saveznička mu vlada u Bagdadu na tom bojištu počinili greške, i naredio da se tamo pošalje još 21.500 vojnika SAD da ih ispravi, što je opoziciona Demokratska partija oštro kritikovala kao njegovu "novu grešku", suprotnu volji birača koji su na nedavnim parlamentarnim izborima "glasali i za postepeno povlačenje iz Iraka". Ali, iako mu na poprištu raste oružani otpor a kod kuće nazaduje podrška, Buš je ostao na svojoj liniji da u Iraku "ide napred, do pobede", uz zvuke novog marša, lansiranog govorom iz biblioteke, kao umirujućeg ambijenta, Bele kuće.

Bagdad opet izazov

Glavna meta mu je opet – Bagdad, kao i kad je pre gotovo četiri godine krenuo u invaziju i kad je prošlog leta pokrenuo akciju, koja je omanula, za čišćenje tog grada od diverzanata. I opet traži – specifičnu promenu režima: da formalno mu partnerska vlada Nurija al Malikija ispuni obećanja i obračuna se sa svim oružanim protivnicima, pa i "bratskom" joj šiitskom "privatnom milicijom" Muktade al Sadra. "Ako iračka vlada ne ostvari svoja obećanja, izgubiće podršku i američkog i iračkog naroda" – upozorio je Buš, ostavljajući široko polje za razmišljanje da li je time i direktno zapretio Al Malikiju. Buš je juče na sastanku s kongresnim prvacima – kako izveštava "Njujork tajms", pozivajući se na iskaze dva učesnika razgovora – rekao da je Al Malikiju direktno stavio do znanja, u stilu – "ili će novi plan uspeti ili ćeš ti ispasti iz igre".

Na manje direktan način, Buš je sinoć istakao da će se presudni boj za budućnost Iraka odigrati u višemilionskom Bagdadu, gde se u krugu poluprečnika 50 kilometara, odigrava 80 odsto nasilja. "Dosadašnji naši napori za bezbednost u Bagdadu nisu uspeli iz dva razloga: nije bilo dovoljno američkih i iračkih trupa, i postavljalo se suviše ograničenja za njihovo delovanje" – ocenio je Buš, posredno udarajući još jednu "packu" Al Malikiju.

Sugerišući da će s pojačanjima a bez pomenutih ograničenja stvari krenuti "na bolje", predsednik je upozorio i da bi neuspeh u Iraku "bio katastrofa za SAD". Pa i šire.

Jer, posledice neuspeha bi, po njemu, bile: jačanje bojne i mobilizacione moći "radikalnih islamskih ekstremista", koji bi onda bili u "boljoj poziciji da ruše umerene vlasti, stvore haos u regionu (proširenog Bliskog istoka) i prihode od nafte koriste za ostvarivanje svojih ambicija". Uz to bi "Iran bio obodren da se domogne nuklearnog oružja", a "naši neprijatelji bi dobili uporište odakle bi mogli da kreću u napade na američki narod".

Oglušujući se o predloge autoritativne Studijske grupe, Buš je rekao i da povlačenje američkih snaga sada ne dolazi u obzir jer bi ono "dovelo do pada iračke vlade, rasparčavanja Iraka i masovnih ubijanja nezamislivih razmera". Odbacio je i, ne pominjući je, inicijativu za dijalog sa Sirijom i Iranom, optuživši ponovo te dve zemlje za raspirivanje sukoba u Iraku.

Al kaida je, dodao je, aktivna u Iraku, naročito u sunitskoj provinciji Anbar, gde će otići dodatnih 4.000 američkih vojnika. Odatle ona "smera da sruši iračku demokratiju, izgradi islamsku imperiju i lansira nove udare na SAD"…

Buš je još jednom od svog naroda zatražio da pokaže "strpljenje, požrtvovanost i odlučnost", nagovestivši da "stradanjima nije kraj". Uz to je najavio novu pošiljku od milijardu dolara za obnovu Iraka, diplomatsku ofanzivu koja počinje sutrašnjim odlaskom Kondolize Rajs na Bliski istok…

Analitičari i opozicija mahom su predsednikove projekcije dočekali "na nož". Cinici čak ocenjuju da im njegov poduhvat liči "na uzimanje daha pred strmoglavljivanje" i na "Bušov Vijetnam".

Otpor u Kongresu

Vođi Demokratske partije – Ričard Darbin, Edvard Kenedi, Hilari Klinton, Barak Obama – sada dominantne u Kongresu, najavljuju preslišavanja funkcionera administracije pa i rezolucije protivljenja Bušovom slanju pojačanja u Irak. Pominju i mogućnost da ne izglasaju tražena dodatna finansijska sredstva za takvu akciju…

Najoštriju kritiku je danas u uvodniku izrekao "Njujork tajms". Predsednik je, ističe se, propustio priliku da "prestane s prodajom magle i da nastupi  čestito prema svom narodu". Amerikanci su imali potrebu da čuju, dodaje se, jasan plan "koji bi američke trupe izvukao iz katastrofe koju je stvorio Buš". A dobili su plan u kojem "napred nema ničeg drugog osim još veće katastrofe".

Čuju se i glasovi podrške Bušu, među kojima i uticajnog republikanskog senatora Džona Mekejna, uz naglaske da Amerika još može da pobedi u Iraku i da je za to neophodno da pošalje pojačanje. Ali, takvi nastupi nisu masovni, kao što nisu bile masovne ni antiratne demonstracije sinoć ispred Bele kuće, u kojima je učestvovalo nekoliko desetina ljudi. Amerikanci su, očigledno, u ratnim preispitivanjima koja su znatno dublja od pojednostavljenih rešenja, ma ko ih nudio.

-----------------------------------------------------------

Upozorenja Teheranu i Damasku

"Iran i Sirija dozvoljavaju teroristima i pobunjenicima da ulaze u Irak i izlaze iz njega, a Teheran i materijalno pomaže napade na američke trupe" – izjavio je sinoć Džordž Buš, prilikom izlaganja svog "novog pristupa" Iraku. Zatim je upozorio da će SAD "preseći" takve transfere iz te dve zemlje i "razoriti mrežu koja naoružava i obučava naše neprijatelje u Iraku".

Preduzimaju se, dodao je, i "druge mere za jačanje bezbednosti Iraka i zaštitu američkih interesa na Bliskom istoku". Kao primere za to je naveo – proširivanje obaveštajne saradnje i raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane "patriot" za "obezbeđivanje naših prijatelja i saveznika".

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Bez britanskog pojačanja

LONDON - Velika Britanija, za razliku od SAD, neće slati dodatne vojne snage u Irak, izjavila je juče u Londonu ministarka inostranih poslova Margaret Beket.

Britansko vojno prisustvo u Iraku je, podsetila je ona u izjavi novinarima, u skladu sa situacijom u južnom delu te zemlje, koji je u britanskoj zoni odgovornosti.

To znači, rekla je Beketova, da će i nivo britanskog vojnog prisustva zavisiti od razvoja situacije u tom delu Iraka.

Premijer Toni Bler je u parlamentu najavio da će britanske oružane snage predati kontrolu nad gradom Basrom "za nekoliko nedelja", ali nije spomenuo eventualnu promenu broja vojnika.

Jučerašnji "Dejli telegraf" tvrdi, međutim, da će to biti prilika i za smanjivanje broja britanskih vojnika u Iraku.

Prema dokumentu, koji su, kako se tvrdi, videli novinari tog lista, Britanija će do 31. maja, kada bude redovna smena britanskih jedinica u južnom Iraku, iz ove zemlje povući oko 3.000 vojnika i svoje vojno prisustvo svesti na 4.000 ljudi.