Zašto građani krive vlast za odlaganje kandidature

Većina građana misli da je vlast kriva što Srbija nije dobila status kandidata u decembru, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je u decembrusprovela Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Precizno, 53 odsto ispitanih smatra da je državno rukovodstvo odgovorno što je došlo do odlaganja odluke o dodeli statusa kandidata 9. decembra, 32 odsto razlog za to vidi u EU,pet odsto u situaciji na Kosovu, a četiri procenta ispitanih odgovornost prebacuje na narod.

Ovakav rezultat ne čudi sociologa Vladimira Vuletića sa Filozofskog fakulteta. Vuletić objašnjava da građani kada reaguju na događaje stvari obično pojednostavljuju, tako da sve što se desi obično ide na račun vlasti. Pored toga, on kaže da su u onoj polovini građana koja ukazuje na odgovornost vlasti i oni kojima pristupanje EU ni na koji način nije na srcu. „Kada njih pitate o čemu se tu radi, jednostavno kažu – vlast je kriva.”

On, takođe, smatra da je van svake sumnje da je odlaganje odluke o kandidaturi bilo u vezi sa Kosovom, pa se onda, na drugačiji način, može reći da je „vlast kriva zato što nije vodila drugačije politiku na Kosovu”.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković misli da su pomenuti rezultati istraživanja, u kojima se rukovodstvo okrivljuje za odlaganje odluke, takvi zbog toga što je rukovodstvo obećalo dobijanje statusa kandidata u decembru. „Godine 2008. bilo je decidirano rečeno da će Srbija 2011. dobiti status kandidata. Sada kada je neizvesno da će se taj status dobiti i 2012. (štaviše veća je verovatnoća da ga ne dobijete nego da ga dobijete), normalno je i razočarenje i da je politička krivica pripisana nekome ko je davao nerealna obećanja, a to je u ovom slučaju srpsko rukovodstvo”, kaže on.

Zanimljivo je i da je, na pitanje šta  u najvećoj meri usporava ili otežava ulazak naše zemlje u EU 18, odsto ispitanika navelo nesposobnost domaćeg rukovodstva, a da je 34 procenta reklo da je to politika stalnog uslovljavanja i ucena koje EU primenjuje.

S tim u vezi Stanković objašnjava da u istraživanjima građani često iznose svoje stavove, u zavisnosti od toga koliko je neko pitanje sugestivno, pa je stoga „moguće i da daju dva protivrečna odgovora”, pa ankete treba vrlo uslovno posmatrati.

 „Ono što je kod tih anketa suština jeste trend, a trend jeste pesimistički u pogledu raspoloženja građana prema EU”, tvrdi ovaj naš sagovornik i dodaje da je jasno da podrška evrointegraciji Srbije opada. „I dalje je oko 50 odsto, ali ako se to upari sa ranijim podacima, vidi se da se dosta istopilo poverenje građana u EU kao neku političku opciju kojoj država Srbija treba da stremi.”

U setu pitanja koja se tiču statusa kandidata, pokazalo se da 47 procenata građana misli da ništa nije izgubljeno time što Srbija nije dobila kandidaturu za članstvo u EU. Da je Srbija dosta izgubila smatra 32 odsto njih, dva odsto ne zna ili odbija da odgovori na ovo pitanje, a 17 procenata je reklo da je za Srbiju dobro što nije dobila kandidaturu.

„To možete posmatrati kao direktnu posledicu onoga što se dešava u medijima”, ocenjuje Stanković i podseća na stav koji se prvi pojavio – da ne treba potencirati briselsko „ne”, zatim se išlo, kako kaže, preko relativizacije EU kao cilja naše državne politike, koja je potom uparena s pričom o Kosovu, do toga da se EU izmešta iz fokusa medija i kao ključna pitanja postavljaju se ekonomska i socijalna.

Vuletić, međutim, opet navodi da u tih 47 odsto postoje dve grupe građana koje sasvim različito razmišljaju. „Imate one koji smatraju da ništa nije izgubljeno, zato što je to navodno dobro što Srbija nije dobila kandidaturu. A imate i deo onih  koji, kako pretpostavljam, smatraju da to što u decembru nije dobijeno ne znači da neće biti dobijeno u martu ili ne znači da možda neće biti dobijeno sledeće godine”, kaže on.

-----------------------------------------------------------

Delević: Čak 75 odsto građana želi rešenje problema sa Prištinom

Samo 19 odsto građana misli da s Prištinom ne treba razgovarati ni o čemu osim o statusu

Budući da se u javnosti vodila polemika oko podatka prema kojem bi 51 odsto građana glasalo za članstvo u EU, pitali smo Milicu Delević, direktorku Kancelarije za evropske integracije, da detaljnije objasni pojedine nalaze iz decembarskog istraživanja.

„Ova podrška EU od 51 odsto jeste pad podrške u odnosu na pre šest meseci, odnosnu na prošlu godinu i predstavlja pad podrške od više od 20 odsto u odnosu na trenutak kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To jeste značajan pad podrške, ali je i blagi porast u odnosu na septembarsku situaciju kada je dominiralo ne nacionalno, nego emotivno, u vezi sa julskim događajima i nakon posete nemačke kancelarke”, kaže Delevićeva.

Naglašavajući da se, dakle, beleži trend pada podrške evrointegraciji zemlje, ona podvlači da je „u ovom trenutku podrška veća nego što je bila u vreme kada je bila usijana debata u julu i septembru”.

Upitana za mišljenje zašto je to tako, odgovara da se „debata malo ohladila” i da se „mnogo produbljenije priča o situaciji na Kosovu”, o mogućim, a ne samo željenim ishodima.

Koji je rezultat iz ovog istraživanja najupečatljiviji? – pitali smo našu sagovornicu.

„Kada građane pitate šta je najznačajniji uslov iz EU, 70 odsto njih kaže Kosovo. Ali, kada ih pitate, dobro, ako je Kosovo uslov, da li smatrate da to pitanje treba rešavati nezavisno od EU, 75 odsto odgovara „da”. Znači, samo 19 odsto građana misli da sa Prištinom ne treba razgovarati ni o čemu osim o statusu. Dakle, velika je većina, od 75 odsto, koja želi da vidi da se problemi rešavaju. To ne znači da bi se njima dopali predlozi rešenja koji dolaze iz EU, ali oni žele da se problemi reše”, podvlači ona.

Prema njenim rečima, vrlo je važan i rezultat koji je dobijen na pitanje građanima koji bi oni model izgradnje zemlje izabrali za sebe. Za Švajcarsku se opredelilo 37 odsto ispitanika, za Nemačku 16, a za Norvešku 12 procenata. „Oni velikom većinom od 65 odsto biraju evropski model, a to što biraju Švajcarsku i Norvešku, koje nisu evropske članice, znači – ako može, bez evropskih uslova.”